Иако је Сарајево у претходном рату остало без 160.000 Срба, у њему су, упркос свему, сачувани бројни објекти који свједоче о нашој историји у том граду.

Један од њих је заборављена Деспића кућа.

Деспићи су били изузетно богата и на далеко чувена трговачка и занатлијска породица. У вријеме турске управе, док је Сарајево било средиште трговачких путева између истока и запада, породица Деспић доживјела је економски врхунац. Бавили су се крзнарством и били су толико богати да су у Сарајеву кружиле приче да Деспићи једу “златним кашикама”. У том периоду један од Деспића купио је земљиште на некадашњем Латинлуку, и подигао кућу која још увијек пркоси времену.

 Фото: frontal.rs

Деспића кућа свједочи о култури становања српске грађанске породице у Сарајеву. Њени најстарији дијелови датирају из XVII вијека. У музеолошком погледу кућа је постављена веома интересантно јер приказује живот сарајевских Срба у веома дугом периоду, односно обухвата цијели XIX и велики дио XX вијека.

У приземном дијелу куће видљив је османлијски утицај док се на осталим спратовима може видјети утицај западне културе.

Деспића кућа као прво позориште у БиХ

Податак да су у Деспића кући игране прве позоришне представе на подручју Босне и Херцеговине чине ову кућу још занимљивијом. Деспићи су у једној просторији која се и данас назива “Позоришна сала” организовали представе за своје пријатеље, родбину, пословне партнере као и дипломате који су у оно вријеме радили у Сарајеву.

Наиме, Максо и Мићо Деспић организовали су позориште угледајући се на енглеског конзула, извјесног Холмса. Занимљиво је да су у првом БиХ позоришту углавном играни комади Јована Стерије Поповића.

• 

  Театар у сарајевских Срба

  27.11.2024. 09:17

  Почеци позоришне умјетности у Сарајеву се везују за угледног српског трговца Максу Деспића, који је први организовао позоришне представе у граду на Миљацки, још за турског „вакта“. На његовој иде...

Историја

Театар у сарајевских Срба

27.11.2024. 09:17

Тестамент Макса Деспића

Максо Деспић је био изузетно цијењен и поштован Србин, због чега га многи стављају на чело породице Деспић. Његов тестамент је био крајње необичан не само за оно него и за данашње вријеме.

Наиме, Хаџи Максо је тестаментом наредио да се по његовој смрти народ не скупља у кући, забранио је ношење црнине и припремање било каквих софри. Такође, наредио је да се дио његових пара подијели православној, римокатоличкој, муслиманској и јеврејској сиротињи у Сарајеву.

Фото: frontal.rs

Када је умро, на сахрани је било “цијело” Сарајево. Поворка је кренула испред Старе цркве на Башчаршији а вјерује се да је Хаџи Максо сахрањен на Старом православном гробљу на Кошеву.

Деспића кућа данас

Када је посљедњи потомак Деспића 1967. године напустио Сарајево, кућу са аутентичним намјештајем је поклонио граду Сарајеву. Једини његов захтјев је био да кућа постане музеј и да приказује културу и живот српског православног грађанства. Кућа је била затворена од 1971. године и није служила предвиђеној намјени. Као музеј је отворена прије пар година.

Налази се на углу Деспића улице и Обале Кулина бана у строгом центру Сарајева. Представља депанданс Музеја града Сарајева и проглашена је националним спомеником БиХ.

Интересантна је и чињеница да је посљедњи потомак Деспића граду поклонио још једну кућу која се налази у Улици Симе Милутиновића Сарајлије а у којој је данас смјештен Музеј књижевности и позоришне умјетности БиХ.

 Фото: frontal.rs

Паралеле

Иако бисмо се требали поносити Деспића кућом, хтјели ми то признати или не, чињеница је да већина становника земље у којој “најљепша се зора буди”, никада није ни чула за овај национални бисер. Поређења ради, сви смо свједоци колико се Влада сусједне Србије бори у свим релевантним међународним институцијама да српско културно-историјско благо на Косову преко ноћи не постане албанско.

Не треба вјеровати да је Деспића кућа заједно са осталим српским споменицима културе институционализовано пала у заборав. Међутим, требало би питати одговорне у овој земљи ко и како газдује нашом културном заоставштином у Сарајеву?

Уколико би се некада догодило да Албанци воде туристе по српској баштини на Косову то би сигурно била српска трагедија не само у Србији него и у Републици Српској.

Да ли знамо ко данас води туристе кроз Деспића кућу?

Аутор: Вукашин Беатовић