Да им није рођака из иностранства и њихове несебичне помоћи, многи грађани БиХ једва да би могли да преживе, а да не заглибе у кредите, које богзна када и како би могли да врате.
Финансијска подршка дијаспоре посебно нам је драгоцјена у посљедњих пар година, односно периоду у којем се на епидемију корона вируса наслонила велика економска криза, чије се посљедице ломе и преко наших леђа.
Поправљање стандарда
Само у првом тромјесечју ове године, како показују подаци Централне банке, наши људи, који живе и раде широм бијела свијета, својима у БиХ послали су око 742 милиона КМ, што је прилично више него у истом периоду ранијих година.
– Укупни текући трансфери у првом кварталу 2022. године износе око 1,04 милијарди КМ. Од овог износа, на персоналне трансфере, односно новчане дознаке из иностранства, односи се око 742 милиона КМ, а на остале текуће трансфере око 302 милиона КМ, од чега се на пензије из иностранства односи око 273 милиона КМ – кажу за Српскаинфо у овој банци.
Кад се у обзир узме новац који им шаљу неким другим каналима или лично дају кад дођу овамо, јасно је да је ријеч о далеко већој своти којом дијаспора поправља стандард рођака у домовини.
Званична статистика показује да су дознаке у константном порасту, те да су подбациле само у 2020, када је у цијелом свијету бјеснила поменута епидемија. Те године, из дијаспоре нам је стигло око 2,52 милијарде КМ. Међутим, лични трансфери су већ сљедеће године, са 3,04 милијарде КМ, оборили рекорд. У посљедњих 10 година дознаке су износиле 25,45 милијарди КМ.
Десети дио БДП
Економисти наглашавају да су новчане дознаке из иностранства значајан извор средстава за БиХ, те да покривају њене платнобилансне потребе.
– Ако поредимо износ укупних дознака са БДП, видјећемо да се он креће око 10-11 одсто, што је врло значајно. Такође, деценију уназад, задужење државе је мање од пристиглих дознака, а инострани трансфери омогућавају привилегију овдашњој власти да комотније може да се понаша. То су приходи који материјално утичу на то да је макроекономска ситуација у БиХ стабилна – објашњава за Српскаинфо економиста Славиша Раковић.
Додаје да је раст дознака константан и да се, прије свега, односи на повећану емиграцију нашег становништва према западним земљама.
– Баратамо бројком од неколико стотина хиљада људи који су отишли, а који овде имају родбину. Слањем новца попуњавају њихове кућне буџете и чине да њихови рођаци нешто боље живе – наглашава Раковић.
Из агенција које воде наши људи, а које послују у иностранству, поручују да пораст дознака не указује само на континуирани одлазак људи из БиХ у иностранство, већ и пораст тог броја из године у годину.