Док им дипломе овдје скупљају прашину, млади људи из Републике Српске љети пуне ресторане и хотеле у Хрватској. Не као гости, него као конобари, собарице, кувари и помоћно особље.

Раде сезонски, али зараде за годину. Диплома машинског или електро техничара, трговца, али и Пољопривредног или Правног факултета није препрека да се љето проведе у униформи угоститељског радника.

Божана из Бањалуке, дипломирани правник, трећу годину ради сезону у Истри. Мислила је да ће то бити само једно љето и када се у јесен врати, да ће тражити и наћи посао. У Хрватској је радила са сервисерка у једном ресторану. Вратила се у Бањалуци, посао приправника није пронашла.

- Онда сам нашла посао у једном маркету за 1.100 КМ. Дошао је април, ја сам се спаковала и опет отишла. Тада на мјесто рецепционерке. То и данас радим и тренутно немам амбицију да трагам за послом у Бањалуци. Ово ми сада одговара због услова и плате – каже она за Српскаинфо.

Наш саговорник Милан, по занимању пољопривредни техничар, ради као бармен у једном ресторану код Ријеке.

- Никада нисам радио посао у струци, нисам га могао наћи, а жеља ми је била да наставим факултет у Новом Саду, али, ето, није се успјело то реализовати. Конобарио сам, возио комби и на наговор пријатеља отишао да пробам да одрадим сезону. Отишао и трећи пут се враћам – каже он уз осмијех. Помаже својима, а кући, када се врати у октобру, донесе поприличну своту. Мјесечно у Хрватској заради око 1.250 КМ, башкиш може да буде и 250, 300 евра, а радно вријеме се стриктно поштује. Сваки минут прековремено је плаћен. То му даје одређену дозу безбрижност. Ове зиме је одрадио и сезону у Аустрији.

- Сезонски посао ми је најбоља одлука, вјерујте – истиче он.

Било је оних који су једном отишли на сезону. Радо би се вратили, међутим породична ситуација сада је другачија.

Наша саговорница и њен садашњи супруг, она са факултетском дипломом, он машински техничар, 2022. су отишли за Ровињ. Она је радила као хостеса, он је био шанкер. Имали су регуларне радне дозволе, осигурање, два оброка дневно и пристојан смјештај. Радило се у смјенама, са једним слободним даном седмично. Није било лако, али ни неиздрживо.

- Тада смо и путовали, ишли на плажу, у ресторане. Кући смо се вратили са по 5.000 евра. Да нисмо добили дијете, увјерена сам да би се враћали сваке године – искрено каже саговорница.

Угоститељски сектор у Хрватској све више зависи од стране радне снаге. Неки послодавци све више нуде плаћене карте за долазак, награду за лојалност, али и зимске ангажмане за најбоље раднике.

- Не траже диплому, већ да си одговоран и добро радиш свој посао. Код нас плата за преживљавање, а послодавац од тебе тражи пуно ствари, прековремено се подразумијева, неплаћени викенди исто – каже наша саговорница.

Након што се сезона заврши, већина ових радника враћа се у Републику Српску. Не да би се запослили, већ да би одморили, потрошили или инвестирали зарађени новац. И тако у круг, до наредне сезоне.