Иако је Монт Еверест највиши врх на свету, међу алпинистима највеће страхопоштовање изазива - К2. Овај врх, који се налази на граници између Кине и Пакистана, висок је 8.611 метара, што га чини другим по висини на Земљи - нижим од Евереста за свега 237 метара.
Али, док је Еверест постао симбол престижа и луксузног планинарења, К2 остаје симбол праве дивљине. Опаснији је, суровији и технички далеко захтјевнији. Није случајно што га зову "Дивља планина", надимак који му је још 1953. године дао амерички алпиниста Џорџ Бел, након што је једва преживио покушај успона.
- То је дивља планина која покушава да вас убије - рекао је тада.
Савршена пирамида
К2 се налази у планинском ланцу Каракорум и препознатљив је по свом облику, савршено симетричној пирамиди која се издиже изнад околних врхова, прекривена снијегом и вјечитим ледом. Од Евереста га не разликују само изглед и положај (К2 се налази знатно сјеверније, због чега је клима оштрија), већ и његов карактер.
Еверест је постао туристичка атракција доступна онима који могу да плате, док К2 не прашта неискуство. На њему нема конопаца, мердевина, уређених кампова ни хеликоптерске помоћи, само гола стијена, лед и опасност. Сваки корак захтијева физичку спрему, техничко знање и храброст.
Просјечан нагиб на К2 износи око 45 степени, а на неким мјестима и до 60. Лавине, одрони и олује су чести и смртоносни, температуре падају и до -40 степени, а вјетрови достижу снагу урагана.
Како је планина добила име?
Назив К2 планина је добила 1856. године, када је британски официр Томас Џорџ Монтгомери обиљежио два истакнута врха у ланцу Каракорум ознакама К1 и К2. Понекад се назива и Монт Годвин-Остен, по истраживачу Хенрију Годвину Остену, али то име није заживјело међу планинарима. Локално, планину зову Дапсанг или Чогори, што значи "Велика планина".
До прије неколико година, стопа смртности на К2 била је чак 25 одсто - један од четири планинара није се враћао. Данас је та бројка смањена на око 13 процената, што је и даље четири пута више него на Евересту. Једина планина која односи више живота је Анапурна.
Први успони
Први озбиљни покушаји пењања на К2 забиљежени су почетком 20. вијека. Англо-швајцарска експедиција из 1902. године провела је више од два мјесеца на планини, али није успјела да пређе 6.525 метара. Након тога су слиједиле експедиције 1909., 1938., 1939. и 1953. године, све без успјеха.
Тек 31. јула 1954. италијански алпинисти Лино Лакедели и Акиле Компањони, чланови тима који је предводио Ардито Дезио, први су стигли на врх. Сљедећи успјешан успон догодио се тек 1977. године, када је јапанско-пакистански тим поновио подвиг.
Зимски успон, који се деценијама сматрао немогућим, остварили су 2021. године непалски планинари, чиме су доказали да "Дивља планина" ипак може бити освојена - али никада укроћена.
Догодио се тек 16. јануара 2021. године, када је тим од десет непалских алпиниста, предвођен чувеним Нирмалом Пурјом, успио да освоји врх и тиме уђе у историју планинарства.
Због своје љепоте и бруталности, К2 има посебно мјесто у срцима алпиниста. Легендарни Рајнхолд Меснер га је описао ријечима: "Од свих високих врхова, К2 је најљепши. Као да га је сам умјетник обликовао."
