Коришћење мобилног телефона може да промијени начин на који дијете доживљава себе и изглед свог тијела, нарочито у осјетљивом периоду одрастања. Нова студија указала је на повезаност између раног посједовања дигиталних уређаја и симптома поремећаја у исхрани, који су код неке дјеце били уочљиви и двије године касније.
Дјеца од 12 година која су имала мобилни телефон чешће су пријављивали симптоме поремећаја у исхрани него њихови вршњаци који га нису посједовали, показало је ново истраживање. Посједовање мобилног телефона у том добу било је повезано са 36 одсто већом вјероватноћом пријављивања барем једног симптома поремећаја у исхрани.
Дјеца која су имала телефон такође су пријавила 61 одсто већу учесталост симптома преједања у односу на вршњаке који га нису посједовали, а повезаност је била видљива и двије године касније.
До 14. године, скоро четвртина дјеце која су имала мобилни телефон са 12 година пријавила је барем један симптом поремећаја у исхрани. У поређењу са вршњацима који у том узрасту нису имали мобилни телефон, ова дјеца су 49 одсто чешће пријављивала симптоме поремећаја у исхрани, а такође су 103 одсто чешће наводила да своје самопоштовање повезују са тјелесном тежином.
Аутори студије наводе да мобилни телефон у раној адолесценцији може да изложи дјецу дигиталним садржајима без надзора одраслих у периоду када су посебно осјетљива на спољне утицаје. Посљедице таквог излагања могу да се нагомилавају током времена, а значајну улогу може да има и узраст у којем дијете добије телефон.
Рани приступ дигиталном садржају и незадовољство изгледом
Ипак, резултати не доказују да мобилни телефони изазивају поремећаје у исхрани. Истраживање је утврдило повезаност између посједовања телефона и симптома које су адолесценти сами пријавили, али није испитивало утицај коришћења уређаја на стварне клиничке дијагнозе.
Само пријављивање симптома такође не значи нужно да дијете има поремећај у исхрани. Према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ-5), поремећаји у исхрани обухватају трајне поремећаје исхране или понашања повезаног са исхраном која значајно нарушавају физичко здравље или психосоцијално функционисање.
Аутори сматрају да би једно од могућих објашњења уочене повезаности могло да буде рано и ненадгледано коришћење друштвених мрежа, које може да појача незадовољство тијелом током пубертета. Једна студија је, на примјер, показала да је код адолесцената сваки додатни сат укупног времена проведеног пред екраном и на друштвеним мрежама био повезан са већом вјероватноћом понашања усмјереног на спречавање гојења и симптома преједања.
Друштвене мреже појачавају притисак вршњака, док инфлуенсери и садржаји који промовишу идеализован изглед могу да повећају незадовољство младих сопственим тијелом и подстакну нездраве навике у исхрани.
Поремећаји у исхрани релативно су чести међу младима. Процјене показују да погађају између 5,5 и 18 одсто младих жена и до 2,4 одсто младих мушкараца до ране одрасле доби. Недавни пораст њихове преваленције забиљежен је углавном међу женама узраста од 15 до 19 година.
Да ли дјеци треба одложити приступ мобилним телефонима
Иако друштвене мреже углавном прописују минималну старост од 13 година, та ограничења се лако могу заобићи, што отвара питање колико су старосне границе ефикасне у заштити дјеце. Аутори сматрају да би љекари приликом процјене ризика од поремећаја у исхрани код тинејџера могли да узму у обзир и то да ли дијете посједује мобилни телефон и како користи друштвене мреже, преноси "Сајенс алерт".
Међутим, не тврде да су мобилни телефони и друштвене мреже нужно штетни. Поједина истраживања указују на могуће користи за ментално здравље неких тинејџера, попут нижег нивоа депресије код оних који више комуницирају путем порука. Због тога начин на који млади користе дигиталне уређаје може бити важнији за њихово ментално здравље него доба у коме су их добили.