Одгајање дјеце дефинитивно се разликује од државе до државе и чини се да неке ствари које нама у региону не би пале на памет негдје другдје су сасвим нормалне.

Већ смо се дотакли теме дојења у Србији, које је опало на поражавајућих 13,7 одсто, док је у скандинавским земљама присутно код преко 90 одсто жена.

Управо у тим земљама, нпр. у Шведској, потпуно је нормално да бебе бораве напољу на врло ниским температурама, па чак ћете видјети да бебе остају добро „спаковане“ у колицима да дремају напољу испред кафића док родитељи унутра или напољу с њима сједе и испијају топле напитке.

Такву слику нећете затећи код нас, јер дјелује као да се сви плашимо хладноће и природних услова који стижу са различитим годишњим добом. Наши родитељи ће радије увести бебу у загушљиву просторију како би попили кафу него што би сједили напољу на зими. Штетност просторије у којој се пуши је далеко већа за бебу него хладноћа, од које не може да се разболи ваше дијете, уколико је адекватно обучено.

Уколико се дијете смрзне напољу јер није добро обучено, то доводи до слабљења имунитета, који је тада подложнији вирусним и бактеријским инфекцијама.

Како дође хладно вријеме свједоци смо да су паркови по Београду пусти, док су тржни центри и играонице пуни дјеце. Родитељи као да нису свјесни да је опасност од разболијевања управо већа у овим затвореним просторијама са много људи.

Како бисмо стали на пут вјеровању да зими не треба да излазимо на свјеж ваздух са дјецом разговарали смо са проф. др Бранимиром Несторовићем, пулмологом на Унверзитетској клиници „Тиршова“, који је за Супер жену открио неколико стручних савјета:

Да ли бебе могу да се разболе од хладноће?

Када дође хладно вријеме, учесталост респираторних инфекција заиста порасте (како свако зна). Али, није у питању сам пад температуре. Једна велика 2002 метаанализа (пажљив преглед медицинске литературе) на ову тему је закључио да само расхлађивање не повећава ризик од прехладе. Изгледа да је значајнија брзина којом дође до промјене температуре. Ако температура брзо падне, при изласку напоље доћи ће до скупљања крвних судова на слузокожама дисајних органа, што их чини подложнијим инфекцији. Сличан ефекат се љети може запазити код особа које улазе у просторије са јако ниским температурама, усљед укључених еркондишна. Стога ако сте активни напољу (дјеца која се играју имају топлу кожу и слузокоже, па им хладноћа не смета), ризик од инфекције није посебно повишен.

Други разлог честих инфекција је социјалан, људи у хладним периодима године проводе више времена унутра, па се вирусне инфекције лакше шире. Већина респираторних вируса није отпорна више од једног сата на температурама испод нуле, па боравак на хладном у ствари смањује ризик од инфекције. Насупрот томе, респираторни вируси на температурама око 20 степени могу да буду инфективни и десетак сати. Стога није превенција инфекција да деца не излазе на хладно, већ у прању руку и честој примени алкохолних влажних марамица, које дезинфикују руке.

Колико сати дневно бебе и дјеца треба да проводе напољу?

При температурама до минус 10, стварање топлоте је такво да нема негативних ефеката на функционисање имуног система детета. Штавише, радови су показали да боравак до 60 минута уз игру умјереног интензитета, доводи до сузбијања скоро свих запаљенских обољења код дјетета. Ако родитељи примијете да се дијете тресе од хладноће, требало би га одмах увести унутра, јер је тада организам под стресом, који има негативан ефекат на имуни систем.

Колико је за најмлађе штетан боравак у просторијама у којима се пуши?

Потребно је максимално избјегавање излагања дјеце дуванском диму, јер веома повећава ризик од добијања грипа и других инфекција дисајних органа. Једна студија са Јејла (чувени универзитете у САД) из 2009. је показала да деца изложена дуванском диму чешће обољевају од вируса, а када се разболе имају тежу клиничку слику и више компликација. Већ излагање дози од 2 цигарете дневно током двије недјеље је било удружено са слабљењем имуног система. Штавише, наступало је прекомерно запаљење дисајних слузокожа.

Ваш савјет за јачи имунитет зими?

Рецепт за ређе прехладе током зиме је једноставан. Свакодневни боравак напољу сат времена, уз игру. Добра одјећа, која спрјечава знојење дјетета (дакле што би рекла Нада Мацура, слојевита одјећа). Не треба претеривати са количном одјеће, јер дијете не може да се игра у њој, а знојење повећава ризик од обољевања. Обавезна је капа на глави, ако је температуре испод минус 10 шал преко уста (да се спријечи расхлађивање усне и носне дупље). Топла, удобна обућа, да ноге не буду влажне. По повратку у стан, обавезан топли напитак и пресвлачење.

Обилан унос свјежег воћа и поврћа (све обојено воће, аронија, боровница, сок од црне зове, купине) садрже велике количине антоцијанина који су одлични антивурусни лијекови. Додатак витамина Д (најбоље у облику рибљег уља, јер ће тако организам створити из њега витамина Д колико му треба), шаргапера (витамин А), неки препарат са микроелементима (цинк, бакар, јод и селен, магнезијум). Избјегавање загушљивих просторија у којима се пуши. Обавезан сан у трајању од најмање осам сати. Често прање руку и умивање, да се одстране вируси са коже.