Унеско је прогласио подручје Ђердапа глобалним геопарком, што је први геопарк у Србији.
Одлуку о овом донио је Извршни савјет Унеска 10. јула, а Ђердап је уписан на листу Унеска "Глобал геопаркс", чиме је постао један од 15 нових геопаркова у свијету, саопштило је Министарство заштите животне средине Србије.
Проглашењем Геопарка Ђердап, наводи се у саопштењу, створени су услови за развијање праксе и модела за јединствено повезивање заштите геолошког насљеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја.
Проширењем листе са нових 15 геопаркова у свијету, данас је у глобалну мрежу геопаркова уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја које се простире у 44 земље.
Геопаркови су јединствена, географски цјеловита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и са изузетним природним и културним насљеђем.
Геопарк Ђердап простире се на површини од 1.330 квадратних километара, обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера, а међу најупечатљивијим је
Ђердапска клисура која је, са дужином више од 100 километара, најдужа клисура у Европи.
На овом простору Дунав је својом снагом дубоко исклесао снажне камене планине Јужних Карпата, гдје је, откривајући изузетне љепоте геонасљеђа, оставио иза себе "књигу геолошке еволуције Земљине коре на Дунаву од протерозоика до посљедњег леденог доба".
Подручје Ђердапске клисуре одликује се сложеним рељефом са мрежом клисура, кањона и дубоких увала, али садржи локалитете и сегменте који представљају значајна свједочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље.
Зато не чуди присуство бројних крашких појава, локалитета геолошког карактера заштићених као заштићена подручја: споменици природе "Прерасти у кањону Вратне", "Прераст Шупља стена", "Тунелска пећина Прераст у кањону Замне" и "Бледерија", као и заштићена подручја од локалног значаја - споменици природе "Рајкова пећина", "Бигрена акумулација код манастира Тумане" и "Бигрена акумулација Бели Изворац" која су, осим подручја Националног парка "Ђердап", обухваћена Геопарком.
Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, која датирају из времена мезолита /Лепенски Вир, око 9.500-5.500 прије нове ере/, енеолита /најстарији рудник у Европи - Рудна Глава код Мајданпека, око 5.000 година прије нове ере/, као и из римског, византијског и турског периода /Трајанова табла, тврђаве Голубачки град и Фетислам, Диана/, а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.
Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа - дијелова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које уписано на листу Унеска "Глобална мрежа геопаркова", резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака.
Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Србији.
Линк за вијест објављену на Унесковом вебсајту поводом проглашења нових глобалних геопаркова: https://en.unesco.org/news/geopark-2020 .
