Слобода говора за мене је данас само илузија, једна је од реченица Новака Ђоковића које ће се цитирати са истом страшћу са којом је он цитирао Кобија Брајанта, свог ментора и пријатеља.

Од када је почетком 2022. године Ђоковић протјеран из Аустралије нешто се у њему преломило. Од тог тренутка више није желео да буде “мек”, није желио да зажмири на неправде које му се дешавају и да многе ствари прођу непримијећено. Годинама раније је поручио да га политика у Србији не занима, али никада ни у једном тренутку није поручио да га не занима народ или друштво.

Поготово је постао активан у креирању чак и свијести народа у посљедње двије године. Нема велике теме о којој није причао када год је добио питање. Никада од њега нисте чули “Немам коментар” или “Не бих о томе”, о свему има увијек широко објашњење.

Најчешћа ствар коју су му дежурни критичари спочитавали да покушава да се додвори свима, што можда и јесте био случај у неким фазама каријере. У посљедње двије године засигурно не.

– Знам да људи понекад мисле да глумим и да радим неке ствари јер желим да будем вољен. Међутим није тако. Само покушавам да будем искрен. Знам да није могуће угодити свима, али испада да нас тјерају да одустанемо од изражавања својих идеја с поштовањем, без мржње и са слободом. Слобода говора за мене је данас само илузија – поручио је Ђоковић након што је прошао кроз лавину напада због тога што је одбио да се вакцинише против коронавируса.

Данас вакцина против коронавируса није потребна ни за једну земљу свијета, понеке још увијек траже доказе вакцинације из 2021. године… Дакле, за само двије године се и ту ситуација промијенила. Оно што смо научили у цијелом том фијаску, и правој лавини напада којима је Новак био изложен, јесте да је одлучио да остане свој. Није желио да се промијени, признаје и сам да је правио грешке, али није хтио да одступа од својих идеја.

Наравно, примиће критику за своје поступке (као што неће примити похвалу јер нема ко да му је заправо да) и поднијеће оно и за шта није крив. Многи заборављају да је током Аустралијан опена раније ове године имао и страшан притисак због несмотрености оца Срђана у ситуацији са Русима у комплексу Мелбурн парка. Тада ни у једном тренутку није осудио потез оца, што је заиста за дивљење.

Препричава се још како је као дјечак имао поштовања према старијима. Чак и када је већ зарадио стотине хиљаде евра, држао се хијерархије, па је са 17, 18 година од деде тражио новац. Та прича остала је закопана у забораву све док о њој није проговорио Крис Бауерс. Човјек који је написао до сада једину иоле цјеловиту биографију Ђоковића.

Новак је био спреман да прихвати казну, каква год да га је чекала (уосталом преживио је и дисквалификацију са гренд слема у току каријере, само он и Џон Мекинро могу да дијеле то искуство), јер је на камери у Паризу послије уводног тријумфа написао “Косово је срце Србије, стоп насиљу”.

А онда је Ролан Гарос поручио оно што су сви прижељкивали. Не постоји начин на који би могли да казне човјека због тога што је изнио своје мишљење, није се то често дешавало кроз историју. Двоструки аршини су често били на снази, али у тренутку када се на гренд слему налази посљедњи представник “велике тројке” он мора да буде иоле заштићен. Ђоковић је 20 година професионални тенисер да би коначно доживио барем коректан третман у оваквим питањима.

Ролан Гарос је поручио кратко и јасно да је са Новаковом поруком све у реду и да не види ниједан проблем.

Новак се промијенио, више ствари не пакује у обланде. А то што неки уништавају његове мурале – већи симбол немоћи нећете видјети.