Ђорђо Сладоје овогодишњи је добитник Кочићеве награде која ће му бити додијењена 25. августа, на свечаној академији у Банском двору у Бањалуци.
Сладоје је један од најистакнутијих савремених српских лиричара, а према ријечима жирија, између њега и Петра Кочића постоје стваралачке подударности, прије свега, по њиховом служењу српском језику и припадништву репрезентативном току српске књижевне традиције.
"Ђорђо Сладоје, као и његов знаменити претходник /Кочић/, књижевност доживљава као суштинску посвећеност својој култури и српском народу, који у својим књигама пише о његовим величанственим узлетима, али и трагичним удесима и ожиљцима савременог доба", наведено је у образложењу одлуке жирија Кочићеве награде.
Сладоје је аутор обимног и запаженог опуса од 16 засебних збирки /појединих и у више издања/, те девет књига изабраних пјесама од којих једне и на руском језику.
- Такав опус представља аутора као тренутно најзначајнијег представника стражиловске лирске нити, поету свестраног осјећања традиције и препознатљиве душевности. Сладоје је истовремено пјесник најкомплекснијег, али и најнепосреднијег лирског израза православне духовности - пише у образложењу одлуке жирија.
Жири је навео да је Сладојева поезија риједак и драгоцјен спој пјесништва високе културе, племените осјећајности и изразите националне свијести, као израза завјетног памћења упркос времену солипсизма и дезинтеграције.
Књижевник Ђорђо Сладоје рођен је 1954. године у Клињи код Улога у горњој Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу у Банату, а студије социологије у Сарајеву.
Осим романа у стиховима "Модре жилице" и књиге прича "Доживљаји лирског торбара", Сладоје је аутор бројних књига пјесама, међу којим су: "Дневник несанице", "Велики пост", "Свакодневни уторник", "Трепетник", "Плач Светог Саве", "Петозарни мученици", "Далеко је Хиландар", "Огледалце српско", "Мала васкрсења", "Манастирски баштован", "Златне олупине", "Силазак у самоћу", "Певач у магли", "Занатски дом" и "Димни знаци".
Сладоје је добитник бројних награда попут Вукове награде, али и Његошеве, Змајеве, Дучићеве, Дисове и Шантићеве награде, те Жичке хрисовуље.
