Приликом тражења радника послодавци у Српској се најчешће служе личним контактима и познанствима.

Показало је то истраживање тржишта рада за прошлу и ову годину, које је урадио Завод за запошљавање Републике Српске, а у којем су анкетирали 978 послодаваца.

На питање на који начин траже раднике, фирме су могле одабрати више понуђених одговора, а ту убједљиво предњаче лични контакти – чак 73,4 одсто послодавца покушаће преко познанстава да пронађе потребан кадар.

Срђан Гојић тренутно ради захваљујући препоруци и сматра да је запошљавање преко познанства можда и једини начин да се млади уопште и запосле послије завршеног школовања.

Искуство

Многи послодавци, прича, траже претходно искуство, које омладина није имала прилику да стекне. 

– Сви би “готовог” радника, а нико не би издвојио времена да особу научи. Таква је ситуација била и у мом случају, завршио сам факултет, и нисам имао прилику ни да стажирам, да своје теоретско знање примјеним и да научим практични дио струке. До сада сам радио на основу препоруке, ван струке, јер да није било ње питање је колико бих дуго био незапослен, и своју младост, знање и жељу за радом протраћио чекајући прилику. У случају мог послодавца, запошљавање се обавља углавном преко конкурса, али радије прихватају препоруке, јер с лошим радницима већ имају негативна искуства, а посао је такав да се сваком ни не може вјеровати – прича младић који је завршио Пољопривредни факултет.

Истраживање показује да се послодавци, њих 40 одсто, на другом мјесту обраћају Бироу, а потом гледају у властиту базу кандидата. Након тога, фирме се окрећу огласима преко средстава јавног информисања, својој интернет страници, те друштвеним мрежама.

Најријеђе се користи запошљавање путем приватних агенција – у 5,7 одсто случајева.

Прилагођавање

Власник ланца пекара Саша Тривић истиче да лично примјењује сваку наведену методу, у зависности од калибра радника који тражи за своје објекте.

– Ако ми је потребна стручнија радна снага, онда се обратим приватним агенцијама, јер оне прије тога већ обаве разговоре са свим радницима и исфилтрирају кандидате, тако да се добије пуно бољи квалитет, а ми не губимо вријеме на интервује. Ако су нека, да кажем, једноставнија радна мјеста, дамо оглас или контактирамо Завод. Наравно да улогу игра и препорука, али мислим да у Бањалуци нема превише оних који долазе на препоруку – говори Тривић, који је уједно и предсједник Уније послодаваца Републике Српске.

Проблем проналаска радника преко Завода за запошљавање, додаје он, јесте што се врло често испостави да људи са евиденције уопште не траже посао.

– Завод је доста урадио на смањењу тог броја људи, али неопходно је још смањити листе оних који реално не траже посао – сматра Тривић.

Тржиште

Са резултатима истраживања, које кажу да су приватне агенције за запошљавање задња опција предузетницима, не слаже се директор бањалучке агенције Мирослав Вукајловић.

– Приватне агенције су сигурно прва адреса за послодавца када је у питању промоција конкурса и потрага за радником. “Нормални” послодавци, који исплаћују плате, уплаћују порезе и доприносе и поштују раднике, највише се обраћају агенцијама, а најмање Заводу за запошљавање, јер се показало да су њихове услуге недовољне за рјешавање проблема – истиче он.

Напомиње да у Српској, нажалост, недостаје радника свих профила, те да послодавци на све начине траже потребан кадар, а препорука је свакако најбољи маркетинг.

– Логично је за очекивати да се послодавци, као прву реакцију, окрећу личним препорукама. Ако вјерујете свом сараднику или познанику и од њега тражите препоруку сигурно је велика шанса да та особа добије прилику за рад. Али, проблем модерног пословања је што су услови које кандидат треба да испуњава све сложенији, а веома мало људи који дају препоруку има способност да разумије саме захтјеве посла. За сложеније послове ми смо вјероватно прва адреса, јер разумијемо модерне захтјеве тржишта рада и услове које кандидати треба да испуњавају – закључује Вукајловић.

У Републици Српској је, закључно са 31. мартом, било запослено 275.358 грађана. Посљедњи подаци са Бироа кажу да је на евиденцији крајем маја било пријављено 77.455 људи.

Огласи за посао

Радник Срђан Гојић мишљења је да огласи за посао на порталима и друштвеним мрежама више служе за промоцију компанија него за проналазак радника, јер је “таква реклама можда и најефикаснија”.

Многе фирме, тврди, и прије објаве конкурса најчешће већ знају кога ће запослити. Прича како је и сам за мјесец дана послао 22 пријаве, а повратну информацију добио само на двије.

– Не разумијем да ли је стварно тешко одговорити особи која се пријавила да не задовољава, да особа више не очекује од њих ништа и да настави даље. Овакво понашање оставља утисак непрофезионализма и неозбиљности самог послодавца и фирме. Тренутно имам посао, који сам добио захваљујуци препоруци, и претходни исто тако. Вјерујем да је то најчешћи начин његовог добијања – каже Гојић.