Банке у Републици Српској прошле године оствариле су добит од 267 милиона марака, што је за 20 милиона више у односу на годину раније, а економисти оцјењују да је раст профита, прије свега, посљедица стабилног пословања и задржане високе профитабилности сектора, али и недовољног пласмана средстава у привреду.

Раст добити банкарског сектора у Српској

Према прелиминарним подацима Републичке агенција за банкарство, банкарски сектор Српске наставио је снажан раст и лани, када је бруто билансна актива на крају децембра достигла 12,4 милијарде КМ, што је повећање од 1,2 милијарде КМ или 11 одсто у односу на исти период годину раније.

Депозити су и даље главни извор финансирања банака и чине 77 одсто укупне пасиве. Укупни депозити порасли су на 9,3 милијарде КМ, уз годишњи раст од 12 одсто, при чему се 5,7 милијарди КМ односи на становништво, а 3,6 милијарди КМ на правна лица.

Спорији раст кредита и опрез банака

Укупни бруто кредити на крају прошле године износили су 7,3 милијарде КМ, што представља раст од 9,4 одсто и чини 59 одсто бруто активе сектора. Кредитни портфолио готово је равномјерно подијељен између становништва и правних лица.

Истовремено, квалитет кредитног портфеља је побољшан. Стопа неквалитетних кредита (НПЛ) смањена је на 3,0 одсто, у односу на 3,7 одсто годину раније, док стопа покривености износи 79 одсто, што указује на стабилно управљање ризиком.

Коментаришући пословање банака економиста Марко Ђого за "Глас" је истакао да бржи раст депозита у односу на кредите указује на комбинацију опреза банака и недостатка квалитетних инвестиционих пројеката у домаћој привреди.

- То се најбоље види кроз висок ниво вишка резерви које комерцијалне банке држе код Централне банке БиХ. Уз стопу обавезних резерви од десет одсто, банке држе око 20 одсто примљених депозита у облику ликвидних средстава код Централне банке. У развијеним економијама банке настоје да тај износ сведу на минимум јер та средства не доносе готово никакав принос - појаснио је Ђого.

Према његовим ријечима, проблем траје већ дуже од деценије и показује да домаћа економија нема довољно квалитетних клијената и инвестиционих пројеката који би апсорбовали расположиву штедњу. Истовремено, власти се задужују у иностранству, док значајан износ домаћих депозита остаје непласиран.

- То је показатељ структурних слабости наше привреде, ниске динамике раста и неразвијеног тржишта капитала. Да имамо развијеније тржиште капитала и новца, банке би вишак средстава могле пласирати у различите финансијске инструменте, а не држати их код Централне банке - нагласио је Ђого.

Он сматра да би један од праваца рјешења могао бити развој домаћих инвестиционих инструмената, попут националних обвезница, које би омогућиле усмјеравање вишка штедње у конкретне пројекте, укључујући инфраструктурне и енергетске инвестиције, умјесто ослањања на инострани капитал.

Говорећи о расту добити, који је спорији од раста активе и депозита, Ђого истиче да су банке и даље међу најпрофитабилнијим секторима у БиХ.

- Без обзира на нешто спорији раст, банке имају високе стопе профитабилности по свим показатељима, било да говоримо о РОА или РОЕ. Прије бих рекао да је спорији раст добити посљедица недовољних пласмана него раста трошкова по основу камата на депозите - казао је Ђого.

ОСИГУРАВАЈУЋИ СЕКТОР

Када је ријеч о високом удјелу потрошачких кредита у сегменту становништва, Марко Ђого наводи да та структура дијелом одражава начин класификације и услове пласмана.

- Финансијски сектор код нас је изразито банкоцентричан и банке немају озбиљну алтернативу на тржишту, што им даје снажну позицију. Због тога је важно развијати друге сегменте финансијског тржишта, од осигуравајућег сектора до тржишта капитала, како би домаћа штедња добила више инвестиционих канала - поручио је Ђого.

Пише: Данијела Бајић