Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да би Република Српска као самостална држава за три године испунили све захтјеве које је поставила ЕУ и постала њена нова чланица.

Најефикаснији пут ка ЕУ је да се подијелимо и да самостално испуњавамо услове за чланство. Да смо урадили тако прије десет или петнаест година већ би били у ЕУ. Жао ми је што Европа није показала више сензибилитета за проблем звани БиХ, јер ми изгледа да нико не жели да види, да констатује да је БиХ пропала и да се одржава још само на инфузији међународног фактора. Не вјерујем да ће тај фактор вјечно бити у БиХ, зато је важно већ сада разматрати потенцијалне сценарије за будућност тог простора, истакао је Додик у интервјуу за Атинско-македонску новинску агенцију АНА-МПА, који су пренијели грчки медији.

Он је нагласио да је Република Српска спремна за тај дијалог и да нема више времена за губљење и реализацију туђих илузија.

– Наши животи су у питању и ми не желимо ништа друго него да их организујемо на најбољи могући начин, онако како то раде сви народи. Мислим да заслужујемо подршку и да се проблем неће опет гурнути под тепих – нагласио је Додик.

Након што БиХ, уз сав притисак међуародне заједнице, и војни, и политички и финансијски није успјела да заживи као држава, рекао је Додик, поставља се логично питање да ли је дошло вријеме за мирно раздруживање.

Нон-пејпер

Када је ријеч о нон-пејперу који предвиђа прекрајање граница на Балкану, чије постојање Словенија негира, Додик је нагласио да није видио тај документ у његовом изворном облику, већ само медијске извјештаје о њему, нити зна ко је аутор, али зна да у европским пријестоницама говоре о тим питањима, баш као што се то ради и у Републици Српској.

– Сматрам да не смије бити табуа, да све политичке теме треба отворити и кроз дијалог, мирним путем, о свему разговарати. Дејтонским споразумом смо се разграничили, граница између Федерације БиХ и Републике Српске је успостављена, више од 70 одсто надлежности, битних за живот грађана су већ у ентитетима, зашто онда да се одржава илузија о БиХ коју нико у овом облику не жели. Мислим да можемо врло лијепо да живимо једни поред других када не можемо да живимо једни са другима – констатовао је Додик.

Он је рекао да са друге стране постоји питање Косова и Метохије, које је свега неколико стотина километара удаљено од Републике Српске и упитао како је неко замислио да Косову додијели статус државе, отимајући земљу од Србије, а Република Српска, власник своје територије мора да остане у БиХ.

 – Политика двоструких стандарда на тако малом подручју, бојим се, не може бити одржива – указао је Додик.

Упитан да појасни шта значи то да је Република Српска написала свој нон-пајпер или документ за расправу о ситуацији у БиХ, Додик је рекао да Република Српска више не може да трпи притисак, увреде и ниподаштавања која долазе из Сарајева, који би требало да је главни град свих, али је за ових 25 година од рата на овамо само главни град Бошњака, муслимана.

Он је подсјетио да су из Сарајева током рата истјерани Срби и Хрвати, а да је оно данас главни град само једног од три народа у БиХ.

– Ми свакодневно из Федерације БиХ слушамо најгоре ствари о Србима и Републици Српској и не можемо да схватимо зашто онда желе да останемо са њима у истој земљи. Република Српска је потписала све анексе Дејтонског споразума, међу којима и Устав БиХ. Такав Устав је био прихватљив и за Републику Српску, ми смо га потписали, и тако је стао рат. Да је текст Устава био другачији, питање је када би рат био окончан. А онда су на превару почели, мимо наше воље, преко високих представника, да мијењају Устав и да нам укидају аутономију. Све уз изговор да БиХ није функционална и да таква не може у ЕУ, иако је ЕУ пуна сложених држава које и те како функционишу иако су децентрализоване – објаснио је Додик.

Он је нагласио да се промјена Устава вршила преко високог представника, кога није бирао народ у БиХ, и он управља БиХ са неограниченим овлаштењима.

Према његовим ријечима, Анексом 10 Дејтонског споразума предвиђено је како се бира високи представник и да се о његовом именовању питају стране које су потписале споразум, дакле, и Република Српска и ФБиХ.

– Само је први високи представник изабран онако како је предвиђено Анексом 10. Нестварно за 21. вијек и за причу о ЕУ интеграцијама. БиХ је окупирана изнутра, без могућности да сама одлучује. Република Српска више не може да буде талац неспособности фБиХ да се договори унутар својих граница, јер тамо Хрвати и Бошњаци муслимани немају договор, ми не желимо да будемо објекат политике, ми желимо да се питамо тамо гдје ми проводимо демократске изборе. Зато мислим да је вријеме да за један сто сједнемо ми који легитимитет добијамо на изборима, ми из Републике Српске и наше комшије из ФБиХ и да се договоримо да ли и какву БиХ можемо да имамо, а да нико не буде понижен – истакао је Додик.

Он је додао да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа, и само они могу да се договарају, а свако мијешање међународне заједнице увијек је било у корист једних, углавном муслимана, тако да они нису од користи.

– Наш нон-пејпер је наша понуда да мирно остваримо дијалог у каквој земљи или каквим земљама ћемо да живимо. Он не предвиђа промјену међуентитетске границе, која је успостављена Дејтонским споразумом. Та граница треба само да буде подебљана – нагласио је Додик.

На питање какве би биле посљедице такве промјене границе и да ли би то могло да доведе до сукоба, Додик је нагласио да неко врло тенденциозно покушава да сву причу стави у контекст потенцијалних сукоба, за које тврди да су немогући.

– Узмимо само БиХ као примјер. У БиХ су стациониране међународне војне снагеи она је практично окружена НАТО чланицама. У самој БиХ не постоји могућност за такве сукобе, значи они би теоретски могли доћи само споља. Зар ико вјерује да би НАТО дозволио такав сукоб? Ја не вјерујем да би, нити вјерујем да би евентуална промјена граница резултирала сукобом, иако су, понављам, границе између ентитета већ утврђене, БиХ је већ подијељена изнутра. Зато и позивам на дијалог. Не би ми били први географски простор гдје се у миру договарало о границама. Не видим могућност да се на било ком дијелу Балкана деси сукоб, никоме није до рата, још су свјежа сјећања на тешке деведесете године прошлог вијека – појаснио је Додик.

Коментаришући изјаву Валентина Инцка да представници Срба улажу заједничке напоре да подијеле БиХ, те његов позив да се заустави било каква подјела земље, Додик је упитао зар није невјероватно да у име БиХ, која има легално изабрану власт на свим нивоима, већ 26 година говори међународни представник.

– Ми јесмо мала заједница, нисмо ни богати, али нисмо политички наивци који не знају да читају. Све што Валентин Инцко зове реформама то у правилу значи отимање неке надлежности Републике Српске. Он и његови претходници су мијењали Устав БиХ својим одлукама. Такав варваризам је непознат на европском континенту. И сад би он да брани оно што су мимо међународног права и мимо устава високи представници радили годинама. Конкретно Инцко још никада није отишао пред УН и дао тачан извјештај – рекао је Додик.

Он је додао и да се на основу његових измишљотина креира слика о БиХ.

– Република Српска редовно шаље извјештај генералном секретару УН и сви имају прилику да се упознају о његовом садржају. То радимо јер се не миримо са тим да о нама одлучују на основу лажних извјештаја Валентина Инцка. Све што говори и о подјели земље је лаж. БиХ никада није постојала као држава, а да није била у саставу неке веће државе или империје. Њу је историја подијелила – рекао је Додик.

Он је подсјетио да је посљедњи пут деведесетих година прошлог вијека та подјела озваничена у Дејтону, мировним споразумом који је још на снази.

– Све што Инцко говори само је у функцији његовог дужег останка у БиХ, јер он за свој ангажман у БиХ мјесечно прими око 25.000 евра. Да иронија буде комплетна, тај новац, односно његова плата, се приказује као помоћ БиХ. А плаћају га порески обвезници ЕУ, самим тим и порески обвезници Грчке – навео је Додик.

На питање постоји ли начин на који би обновљени Дејтонски споразум могао уједињену БиХ водити у будућност, Додик је одговорио да само један Дејтонски споразум може оставити БиХ у животу, а то је текст споразума из новембра 1995. који је изворни текст споразума, односно слово Споразума, а не дух, који је промовисан од оних који су га мимо процедура мијењали.

– Све друго води распаду БиХ, сада или за пет или 10 година, свеједно. Срби ни 1995. нису жељели унитарну државу, зато је Устав БиХ и написан како је написан. Како онда неко може да вјерује да би ми такву БиХ хтјели 26 година касније? Ми не желимо БиХ у којој ћемо бити мајоризовани, прегласавани и поништени као народ, а све за рачун за сада имагинарних европских интеграција. Ако за те интеграције морамо да жртвујемо аутономију и свој идентитет, онда хвала за такве интеграције. ЕУ је окупила различите народе и државе – рекао је Додик.

Он је упитао зашто би био проблем да и Србе прихвате уз све различитости које доносе.

– Мислим да би као самостална држава Република Српска за три године испунила све захтјеве које ЕУ ставља пред нас и постали би нова чланица. Са ФБиХ, у којој нема договора ни међу Хрватима и Бошњацима, друга два конститутивна народа, у којој још нема владе, иако су избори били прије двије и по године, у којој има 11 влада, ми не можемо остварити напредак. Република Српска има једну владу, наспрам 11 колико их има други ентитет – ФБиХ. Пандемија вируса корона вируса показала је сву неспособност БиХ и предност чињенице да је здравство у надлежности ентитета. Ми смо успјели да сачувамо здравствени систем, збринемо све пацијенте и набавимо вакцине. Да смо питали и чекали БиХ, ми би изгубили много људских живота. Тако у БиХ функционише све. Односно не функционише ништа – констатовао је Додик.

На питање да ли види било какву европску перспективу за БиХ и шта би било потребно за њен улазак у ЕУ, Додик је рекао да БиХ може остати само на слову Дејтона из 1995, и као таква, уз уважавање свих нивоа власти и надлежности које они имају, може да се креће ка ЕУ.

– Изгледније ми је да то Република Српска учини самостално, јер ми немамо ниједан проблем у испуњавању свих услова ако те услове морамо да испунимо као Република Српска. До сада је тај европски пут био условљен одузимањем наших права и наших надлежности. Ми смо спремни да надлежности дијелимо са Бриселом, али не са Сарајево – поручио је Додик.