Извоз рибе и рибљих прерађевина у константном је порасту, што показује податак да је пласман лани био за 6,4 милиона марака “тежи” у односу на годину раније, а произвођачи тврде да потенцијала за још већи обим производње има, али је неопходна јача подршка надлежних.
Да риба из Српске и ФБиХ осваја европско тржиште потврђује податак Управе за индиректно опорезивање (УИО), према којем је БиХ лани извезла 3,25 милиона килограма ових производа у вриједности од 27,1 милион марака. Годину раније на иностраном тржишту рибе и рибљих прерађевина из БиХ нашло се 2,69 милиона килограма у вриједности од 20,7 милиона марака, док су у Европу 2021. године извезена 2,42 милиона килограма ових производа, чија је вриједност била 16,8 милиона КМ.
С друге стране подаци УИО говоре да је БиХ лани увезла за 5,6 милиона марака мање рибе и рибљих прерађевина, које стижу из цијелог свијета.
Предсједник Групације удружења произвођача рибе РС у Привредној комори и директор компаније “Тропик рибарство”, која је лани произвела више од 2.000 тона калифорнијске пастрмке Зоран Тепић казао је да Српска, па и сама БиХ, има велики потенцијал за узгој рибе.
- Српска има прилику за развој и унапређење ове производње у руралним крајевима. С друге стране, када говоримо о производњи шарана, која је тренутно на незавидном нивоу, наша групација лобира код надлежних ресора да путем правилника што више помогну узгајивачима. Помоћ је из године у годину видљивија, али је и даље недовољна да подигне рибарство на ниво као што је то некад било. Довољно је споменути највеће рибњаке шарана “Саничани” и “Прњавор”, који и даље не раде - рекао је Тепић.
Колико Влада РС, истакао је за “Глас”, буде улагала у ову производњу, толико ће бити мање потребе за увозом рибе из иностранства, одакле је стиже пуно замрзнуте и других морских прерађевина.
Захваљујући већим субвенцијама сви домаћи произвођачи би, каже Тепић, подигли ниво производње, као што то, упркос свим проблемима, чини компанија на чијем је челу.
- Наша компанија је лани на свим тржиштима гдје смо присутни пласирала више рибе него годину раније. Наши производи се могу наћи у Италији, Румунији, Хрватској, Словенији, као и у дијелу Аустрије те земљама ЦЕФТА, односно Србији, Сјеверној Македонији, а нешто смо успјели пласирати и на тржиште самопроглашеног Косова - казао је Тепић.
Додао је да је до повећања производње дошло због константног улагања у ресурсе, као и подстицаја ресорног министарства, али и да узгајивачима рибе у Српској најтеже пада конкуренција из ФБиХ, која своје произвођаче субвенционише много више.
- И кад збројимо све наше мјере, односно производњу и капиталне инвестиције, произвођачи у ФБиХ опет имају могућност да добију много више новца него ми. Без обзира на то наша компанија је лидер у региону, како у производњи тако и у преради. Настојимо да се путем одрживог бизниса и развоја ширимо, а не да се ослањамо на помоћ институција. У том погледу имамо резултате, који су остварени првенствено нашим пословањем - рекао је Тепић.
Власник компаније “Бутрекс рибарство” из Требиња Вељко Буђен истакао је за “Глас” да је суша у претходном периоду негативно утицала на производњу у овом дијелу Српске.
- Још једна тешка година је иза нас, између осталог, због ремонта језера у Требињу, за шта сам још 2020. године утрошио милион марака. Да бих поново успоставио систем, треба најмање три године да прође, тако да у наредним мјесецима очекујем повратак производње на ниво од прије неколико година - истакао је Буђен.
Према његовим ријечима, водостаји ријека су били ниски, риба се није хранила на адекватан начин и све је утицало да је буде мање.
Цијене
Зоран Тепић је рекао да су узгајивачи рибе у Српској у складу са повећањем улазних трошкова кориговали цијене крајем прошле, односно почетком ове године за свега, како каже, неколико процената.
- Цијена рибе је процентуално најмање расла у односу на прасетину, јагњетину, јунетину или пилетину - истакао је Тепић и додао да килограм неочишћене пастрмке кошта од седам до десет КМ, а очишћене између 11 и 15 марака, а све зависи гдје и колико се рибе купује.
Данијела Бајић
