Долазак Лидла у БиХ доноси ниже цијене, али и страх домаћих произвођача. Да ли је Лидл шанса или пријетња бх. економији?

Двоструко узбуђење доноси Лидл у БиХ - прво је због радних мјеста, друго је због јефтиније понуде. Милионска улагања у наше тржиште трговинског ланца из Њемачке не доносе само јефтинију и другачију понуду, него и својеврсне стандарде. Све заједно, као и историја пословања гигантских ланаца у неразвијеним земљама, с разлогом забрињава домаће произвођаче. Ни економисти нису оптимистични. Добићемо краткорочно јефтинију понуду, али…

Доктор Миљан Ербез из Удружења мљекара за АТВ каже да трговински ланци у БиХ у 90 одсто случајева, када је у питању производња млијека, користе производе произвођача из БиХ. Случај са страним трговинским ланцима ипак су другачији. Монопол и диктирање цијена пријете опстанку.

- Кренула је већ идеја смањења откупне цијене млијека. Већ је то Млијекопродукт у Републици Српској, али и Инмер и Мегле у ФБиХ најавили су или су већ престали са откупом код појединих произвођача млијека управо због притиска Лидла који хоће да се покаже као спасилац грађана у БиХ. Како се показује као спасилац? Тако што ће понудити најниже цијене млијека и осталих производа, али не на своју уштрб, него на уштрб мљекара у БиХ. Они су рекли сад да они преузимају, да им требају одређене количине, али неће да откупљују млијеко по на примјер 1.39 КМ, него хоће да откупљују по 0.99, да га могу продати по 1.39 КМ у трговини. Дешава се као што се дешавало у Холандији и Хрватској. Хрватска по истом сценарију данас има десет пута мање произвођача млијека. Они онда погуше домаће ланце и дешава се да када преузму тржиште имамо цијене као што су у Србији и Хрватској - каже Ербез за АТВ.

Он подсјећа да је у Хрватској ПДВ на храну пет одсто, а у БиХ 17. Ипак, Хрвати долазе у БиХ у куповину.

- Када се уђе у то коло и када се погасе домаћи произвођачи, постајете зависни. То нам се може десити ако изгубимо домаће трговинске ланце - каже Ербез.

Стручњаци упозоравају: краткорочна корист за потрошаче, дугорочни ризик за домаћу економију

Велики трговински ланци на нова тржишта доносе своје брендове који се производе по одређеним ”стандардима”. Уколико домаћи произвођачи, да ли због ниских цијена или због недостатка технологије нису у могућности да испоштују ”стандарде”, производи се увозе из иностранства.

- Они неће доћи са стандардима. Студирао сам у земљи ЕУ, ми студенти смо куповали у Лидлу када немамо пара. Кад си свјестан да немаш динара и мораш да једеш смеће. Њихови стандарди значе само гушење домаће производње. То је само превара. Колико је болести у посљедњих година отишло из БиХ у ЕУ? Ево антракс, знате ли одакле је? Са границе Хрватске према Книну, прешао у Грахово, па дошао у Шипово. Знате ли одакле афричка куга свиња? Из Њемачке преко Хрватске у БиХ. Одакле плави језик? Из Њемачке, преко Аустрије у БиХ. Ти стандарди су чиста превара. Купите сланину од домаћег месара, па купите у Лидлу и видите разлику. Дошли смо на тај ниво да се нама квалитет живота мјери колика је цијена Нутеле у Њемачкој, а колика је код нас. Ако нам је квалитет живота описан кроз Нутелу, ми нисмо заслужили боље - каже Ербез.

Оптимизма за домаћу производњу немају ни економисти. На наше тржиште вјероватно ће производи из земаља ЕУ, док ће домаћа понуда свој пут једино имати у домаћим трговинским ланцима.

- Оно што је нама већи проблем по мом мишљењу, та брендирана понуда Лидла ће долазити из иностранства. Они већ имају своје произвођаче. Нисам ја сигуран колико они рачунају на нашу домаћу производњу. То ће негативно утицати на однос увоза и извоза у БиХ. Мислим да ће у БиХ увозити те робне марке. И Тропик и Бинго имају своје робне марке, али они углавном већину тога производи у БиХ. Ако би и Лидл производио то у БиХ па на тај начин био конкурентан, то може имати позитиван ефекат на наш економски раст. Међутим, ако они буду то увозили из Пољске, Бугарске, то су увозни производи као и сви други. Нарочито је ту проблем квалитета. Тешко је по ниској цијени добити квалитетан производ. Већ имамо искуства с тим. Ако то буду производи нижег квалитета, не видим да је то срећа за наше произвођаче - каже за АТВ професор економије Горан Радивојац.

Да је много вјероватнија опција увоза, а не откупа меса и млијека од домаћих произвођача сагласан је и професор Марко Ђого.

- Много је вјероватнија опција увоза. Мислим да ће бити понуђено домаћим произвођачима, али ми немамо превише произвођача који тренутно могу да задовоље Лидл-ове захтјеве у смислу односа цијене и квалитета. Ми имамо ситуацију да у неким привредним гранама или дјелатностима, нека фирма има 200-300 запослених. То је са становишта већег трговинског ланца ништа. Они не могу да производе количине довољне ни за домаће потребе, а камоли за извоз. Онда имате Лидл који сигурно има прилику да увезе исте или квалитетније производе по нижим цијенама са тржишта ЕУ - каже Ђого.

Ситуација у Србији

Може ли понашање Лидла у БиХ бити идентично као у Србији, питали смо Удружење за заштиту потрошача Ефектива.

- Лидл је овде дошао са новим брендовима и новим ценама, које јесу биле осетно ниже у старту. То ипак није повукло друге трговинске ланце да спусте своје цене, већ је Лидл подигао своје, не би ли се њима приближио, а опет био нешто јефтинији. Дакле, потрошачи у Србији јесу добили незнатну корист доласком Лидла, али не онако како се то очекивало и како изгледа када поредимо цене истих производа у Лидлу у Србији и земљама региона, чак и Немачке. У овом тренутку, нека груба процена је да је Лидл повољнији од других (ту мислим на ове велике, а има мањих који су јефтинији), за око 5 до максимално 10 одсто -  кажу из Ефективе.