Др Анита Ковачевић, специјалиста пнеумофтизиологије- супспецијалиста медицинске онкологије, истакла је да је Болница „Србија“ настала на темељу потребе лијечења пацијената са туберкулозом, још прије више од 100 година, али се касније адаптирала према потребама пацијената ове регије.

Она подсјећа да је туберкулоза заразна болест коју изазива бацил „Mycobacterium tuberculosis“.

- Болест је позната и под називом „сушица“ што одговара клиничком стању пацијента. Ово је болест која је раширена широм свијета и вијековима је представљала једну од водећих смртоносних заразних болести - нагласила је др Ковачевић.

Откриће првог лијека Стрептомицина 1946. године омогућило је почетак лијечења ове болести, указујући на то да туберкулоза захвата најчешће плућа, али и друге органе, кости и лимфне жлијезде.

- У неким породицама постоји предиспозиција за обољевање од ове болести. Најчешће обољевају људи са смањеним имунитетом, особе обољеле од дијабетеса, алкохоличари, али и особе обољеле од ХИВ-а. Симптоми обољелих од туберкулозе су кашаљ, губитак апетита и тјелесне тежине, крв у испљувку, температура – појаснила је онда, додајући да се болест дијагностикује поред радиографских промјена на плућима, бактериолошким прегледом испљувка у којем се налазе Кохови бацили.

Понекад је потребна и бронхолошка обрада пацијената, која се ради у нашој болници, додаје Ковачевићева.

- Лијечење туберкулозе траје дуго, најмање шест мјесеци и укључује употребу медикамената, односно туберкулостатика и хигијенско дијететски режим, што подразумијева боравак на свјежем ваздуху, шетње, правилна исхрана - истакла је др Ковачевић.

Према њеним ријечима највећи проблем у лијечењу ове болести јесу мултирезистентни облици туберкулозе, они који су неосјетљиви на лијекове. Овај облик представља дуго година водећи здравствени проблем нарочито у земљама са порастом ХИВ инфекције и удружености болести.

- Морамо водити рачуна о овој болести, нарочито због слабости имунитета након прележане цовид инфекције и удружености са малигним обољењима чији је пораст свакако забрињавајући - напоменула је др Ковачевић.

Она каже да смо данас у предности што можемо на вријеме открити ову болест, па и одмах реаговати и започети лијечење лијековима који су доступни. Наравно било би већег учинка, када би се пронашли лијекови који би били ефикаснији и скратили период лијечења болести.

Вакцине које се приме по рођењу нас штите од тежих облика болести, од туберкулозног менингитиса и милијарне туберкулозе, али не искључују само оболијевање.

Свјески дан туберкулозе обиљежава се сваке године 24. марта. СЗО и даље упозорава на ову болест и тренд пораста након ЦОВИД инфекције. Према годишњим извјештајима СЗО више од 1, 6 милиона људи у свијету умире од туберкулозе, што нас упозорава да појачамо мјере превенције – бактериолошке прегледе спутума, скрининг особа са већим ризико факторима и повећати свијест људи о лошим навикама пушења, алкохолизма и нездраве исхране.