Др Светлана Ковачевић, специјалиста оториноларингологије, супспецијалиста аудиологије навела је да се у породилишту Болнице „Србија“ у посљедњих 18 година обавља неонатални скрининг слуха.
Тај преглед се, како наводи она, ради свакој новорођеној беби 24 до 72 часа након порода, а до сада је у овом породилишту урађен код више од 8.000 дјеце.
Др Ковачевић објашњава да се, када се код дјетета установи сумња на оштећење слуха, даља дијагностика одвија уз примјену аудиолошких тестова - тимпанометрију, акустички рефлеx и АЕПМС - аудитивне евоциране потенцијале можданог стабла.
Према њеним ријечима, праг слуха се одређује на основу аудитивних евоцираних потенцијала можданог стабла. АЕМПС се ради у седацији тимски са анестезиологом.
- Сва дјеца рођена са оштећењем слуха у нашем породилишту у зависности од тежине оштећења слуха су амплификована или укључена у програм постављања кохлеарног импланта. Након тога дјеца су укључена у даљу рехабилитацију - поручила је др Ковачевић.
Она је оцијенила да говорни - језички развој, академска достигнућа и социјализација дјеце оштећеног слуха директно зависи од раног откривања и благовременог започињања рехабилитације слушања и говора.
- Популације дјеце у интензивној њези за новорођенчад има многобројне ризике за настанак оштећења слуха као што су порођајна маса испод 1500 грама, асфиксија и хипоксија, интракранијална крварења, хипербилирубинемија, респираторни дистресс синдром, ототоксични лијекови, инфекције, конвулзије - навела је др Ковачевић.
Универзални скрининг оштећења слуха оправдан је прије свега због учесталости урођеног оштећења слуха, додала је др Ковачевић и напоменула да број дјеце која се рађају са оштећењем слуха превазилази збир свих других дефеката утврђених на рођењу. У општој популацији учесталост тешког оштећења слуха је 2:1000 живорођене дјеце.
- Према званичном ставу заједничког комитета за дјечији слух из 2000. године неоходно је спровести систематски предглед-скрининг слуха код све новорођене дјеце при отпуштању из болнице, а најкасније два до три мјесеца након рођења. Код сумњивих случајева потребно је дијагнозу потврдити до шестог мјесеца и интервенцију рехабилитацију започети након тога. На тај начин остварује се принцип ране детекције и интервенције код дјеце оштећеног слуха - закључила је др Ковачевић.