На Одјељењу дјечије хематологије у УКЦ Српске око 30 дјеце у некој је фази лијечење од малигне болести.

Неки су на почетку терапије, неки при крају, а најчешће се боре са тумором мозга и акутном лимфобластном леукемијом.

Проф др Јелица Предојевић Самарџић, педијатар онколог, каже да, након тога, долази једна цијела група тумора дјечије доби који су подједнако заступљени.

– Код дјеце су, нажалост, малигне болести присутне код готово свих органа – каже др Предојевић.

Кад је ријеч о благовремености постављања дијагнозе, ту нема универзалног правила. Нека дјеца дођу на вријеме и у раној фази болести, док нека, нажалост, дођу доста касно и у тешком стању.

– Тада морамо започети лијечење, а дјеца се, на примјер, налазе у некој тешкој инфекцији. Већа дјеца раније примјећују симптоме и раније то јављају родитељима, који их раније и одведу љекару. Многе малигне  болесте су веома подмукле и дуго иду без неких симптома. Дуго иду, чак и са уредним основним налазима, тако да само неко лоше опште стање код дјеце може да нас упути на то да се развија малигна болест – објашњава др Предојевић.

Најмлађи пацијент који је лијечен на Одјељењу дјечије хематоонкологије имао је само један мјесец, а борио се са леукемијом. Нажалост, лијечење није завршило добрим исходом, с обзиром на то да је дијагноза била претешка за једно тако мало биће.

– У дјечијој доби је типично да се карциноми појављују веома рано. Сматрамо чак да се неки развијају интраутерино, па се, непосредно по породу или у првим мјесецима живота, та болест већ манифестује. Цијела група ембрионалних тумора бубрега, ока или надбубрежне жлијезде се појављује врло рано. Нажалост, малигних болести код дјеце има све више и заиста се јављају у свим добима. За неке болесте постоје пикови и трендови када се најчешће јављају. На примјер, леукемија се најчешће јавља или у прве 4 године или тамо пред пубертет. Али, правила нема. Нажалост, инциденција малигних обољења код дјеце у Европи расте – упозорава др Предојевић.

Никоме, па ни онима са најтврђим срцем, није лако саопштити једној мајци да живот њеног дјетета виси о концу.

– То је врло тежак тренутак у лијечењу сваког дјетета са малигнитетом. Јер, вама, у принципу, долази дијете које је до тада било здраво и одједном ви родитељу морате да саопштите да дијете има веома тешку болест. С друге стране, малигна обољења код дјеца, у односу на друга обољења, још увијек су ријетка у дјетињству. Много су чешће упале плућа, дијареје, анемије. Тако да, изрицање те дијагнозе пред родитељем је заиста јако тежак и стресан тренутак. Ми у том тренутку јако саосјећамо са њима, јер и ми смо родитељи. Неки родитељи врло брзо прихватају дијагнозу, брзо пролазе кроз то прво стање шока, те крећу у акцију како помоћи дјетету. Други тип су родитељи који у том тренутку уопште не могу да се снађу и једноставно кажу – ја то не могу, како ћу ја то? Ми им, наравно, помажемо, па и они након извјесног времена, што ми кажемо, профункционишу – наглашава др Предојевић.

Према њеним ријечима, најважније је што прије доћи до праве дијагнозе која се, нажалост, не може измијенити.

– Она је таква каква је, и треба је саопштити, те брзо започети лијечење које је врло компликовано. Често захтијева операцију, примјену радиотерапије, те врло компликованих и сложених лијекова. Некад дјецу, барем у једној фази лијечења, морамо послати у иностранство. Тако да, просто, нема времена за губљење – каже др Предојевић.

Ипак, и родитељима и стручњацима вјетар у леђа је чињеница да многа дјеца из оваквих борби излазе као побједници.

– Чињеница да ми јако много дјеца испратимо излијечене са наших одјела, нешто је што нам даје снагу коју ми, онда, усмјеравамо према родитељима, како бисмо их оснажили да издрже тај период лијечења који је јако захтјеван и који је пред њима – истиче др Предојевић.

Мања дјеца лакше се носе са свиме што болест носи што, опет, најтеже пада адолесцентима.

– Мање дјеца све лакше подносе. Наравно, и њима се живот из коријена мијења. Одвајају се од своје породице, од своје куће, браће и сестара, од другова, од школе, и сада више времена бораве у болници. Уз њих је обично мајка, посјете су ограниченог карактера, тако да се дјеца осјећају доста изоловано. Ипак, они лијечење лакше подносе, јер су мајке уз њих, а ми настојимо да нас прихвате као некакав ужи дио њихове околине. Већа дјеца боравак у болници теже прихватају, а болест и све што она собом носи, можда, најтеже подносе адолесценти – објашњава др Предојевић.

У дјечијој онкологији супортивна терапија јако је развијена, а доктори воде рачуна о томе да дјеца не трпе бол, да различите нуспојаве терапије спријече лијековима.

– Тако, наши пацијенти немају тај проблем, али, наравно, остају психички проблеми. Они су веома велики у вријеме боравка у болници. Нажалост, понекад и у неким лошим исходима, пацијенти морају да трпе бол – каже др Предојевић.

На срећу, проценат изљечења је врло висок, до 80, па чак и 90 одсто, кад је ријеч о лимфопролиферативним обољењима, лимфомима.

– Такође, проценат изљечења је јако висок и у случају неких других тумора у дјечијој  доби, као што су, на примјер, тумори бубрега. У вријеме кад сам се одлучила за дјечију онкологију, то је био јако тежак позив и успјеси у лијечењу нису били тако велики као сад. Данас, након толико година искуства, тај осјећај да помажете некоме директно и на најбољи начин, нешто је што ме изузетно испуњава – истиче др Предојевић.

Наглашава да су добро дошле све хуманитарне акције које за циљ имају помоћ обољелој дјеци, а једна је, свакако, и акција „Кистом за хуманост“ коју су покренули ЕуроБлиц и Српскаинфо.

– Овдје не говоримо о финансијским ефектима, они су већи или мањи… Али, тај осјећај да обољели и њихове породице имају емпатију шире друштвене заједнице је јако важан. И зато се наши родитељи и наше удружење радо укључују у такве хуманитарне акције, а помажемо и друге хуманитарне акције. Нагласила бих да је наше одјељење учесник великог европског пројекта Хоризон. То је научно-истраживачки пројекат из области педијатријске онкологије и то је част коју је у БиХ добио једино УКЦ Српске. То је први пројекат Хоризон из области здравства који је уопште дошао у БиХ. Ја сам координатор тог пројекта, у који смо укључили све наше пацијенте, а пројекат прати посљедице нашег лијечења. Наиме, лијечење је толико компликовано и толико тешко да, нажалост, код неке дјеце остају одређене посљедице. Наше одјељење, тренутно, учествује у великом европском испитивању, гдје мјеримо посљедице тог лијечења код дјеце која су преживјела малигну болест и излијечена су – поручује др Предојевић.

У поменутој акцији ЕуроБлица и Српскаинфо учествују и партнери НЛБ банка, „Бинго“ и академска сликарка Нина Бабић. Дио ове хумане акције је и 21 млади умјетник. Они су своје слике дали на аукцију, а сав новац од продаје иде директно на рачун Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести „Искра“ и рад Родитељске куће „Искра“.

Они који су у прилици, могу да учествују у хуманитарној акцији и директно помогну “Искри”.

ЗА УПЛАТЕ ИЗ БиХ (БАМ) Жиро рачун: 1610000123350061 (Raiffeisen Bank) ОБАВЕЗНА НАЗНАКА СВРХЕ: КИСТОМ ЗА ХУМАНОСТ

УПЛАТЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА IBAN: BA391610000123350061

SWIFT: RZBABA2SМолимо наведите и овдје сврху: КИСТОМ ЗА ХУМАНОСТ.

Осим тога, активан је хуманитарни број 17165 чијим позивом донирате 2 КМ.