Драгољуб Јеличић (12), син избјеглице са Кордуна, заправо је дјечак кога је француски фотограф овјековјечио у борбама за одбрану Београда, а на слици се види како пуца из пушке.
Дуго се мислило да је то Момчило Гаврић из Лознице, такође голобради малишан, који се обрео у редовима српске војске током Великог рата. Ову енигму отклонио је управо Драгољубов унук Ђорђе Њуњић из Никшића, који за “Новости” каже да у породичној архиви посједује дедине слике, а неке од њих, уз ову већ познату – како пуца из рова, уступио је “Новостима”.
– Успео сам, уз доста муке, да преко мојих пријатеља који су у контакту са Британским империјалистичким музејом, архивима Француске и Мађарске исправим грешку и испод дедине слике буде коначно стављено његово име и презиме – са радошћу саопштава поносни унук.
Та је слика дуго била у поставци Војног музеја у Београду и готово да нема посјетиоца који је није видио и упамтио. У новије време присутна је на интернету и доступна је цијелом свијету.
Деда Драгољуб је посљедње године живота провео у Никшићу. О њему који је шест пута рањаван, пленио јунаштвом, писао је чувени швајцарски љекар и овјековјечени пријатељ Срба Арчибалд Рајс, у књизи “Шта сам видео и доживео у великим данима”. Овог дјечака представио је као јунака који “пуца из пушке и баца бомбе”.
– Када је рањен у руку, вадили су му куршум у нишкој болници. Није хтео да га успављују за операцију. Издржао је без иједне речи – написао је Рајс.
Стотину година након крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић вјерује да ће доказати да је његов деда по мајци Драгољуб Јеличић најмлађи српски војник Првог свјетског рата!
– Имам књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац – додаје Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да то и докаже.
Међутим, оно што је непобитно јесте да су он и Гаврић, као дјечаци који живот нису ни омирисали, били дио једне храбре, поносне и мученичке српске војске која је преживјела голготу, и на крају побиједила.
Комичар
Јунак из Великог рата и солунац Драгољуб Јеличић био је глумац, сјајан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда. Послије Другог свјетског рата вратио се тој љубави и послије Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке које живе у Никшићу.
Аутор: В. Кадић
