Др Гордана Вуковић, специјалиста гинекологије и акушерства Болнице „Србија“, говорила је о обиљежавању Европске недјеље превенције рака грлића материце и истакла да је у питању малигна болест која се благовремено може спријечити.

Како истиче др Вуковић, кампања у оквиру обиљежавања има за циљ да жене свих животних доби подстакне на размишљање о могућој превенцији кроз редовне годишње прегледе.

Такође, каже да је циљ редовних превентивних прегледа откривање почетних промјена на грлићу материце, прије него што се малигно обољење развије. Када се рак развије, наглашава, третман је знатно тежи, а успјех лијечења много мањи.

- Основни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце је инфекција онкогеним типовима ХПВ-а, најчешће серотиповима 16 и 18. Управо из тог разлога гинеколог ће посегнути за ХПВ типизацијом. Најефикаснија мјера примарне превенције је благовремена вакцинација против хуманих папилома вируса - нагласила је др Вуковић.

У Републици Српској доступна је деветовалентна вакцина против ХПВ-а, која је бесплатна и препоручује се дјевојчицама и дјечацима узраста од 11 до 18 година, а др Вуковић истиче да је ријеч је о имунизацији коју препоручује породични љекар или педијатар у дому здравља.

Вакцина се примјењује у двије или три дозе у зависности од узраста, у размаку од шест до дванаест мјесеци.

- Вакцинација је безбједна, али не искључује даље превентивне прегледе. Поред ХПВ инфекције, фактори ризика су већи број абортуса, већи број трудноћа, пушење, примјена оралних контрацептива, лоши социоекономски услови и позитивна породична анамнеза - додала је др Вуковић.

Такође објашњава да патогенеза карцинома грлића материце почиње инфекцијом високоонкогеним ХПВ вирусима, затим долази до развоја преканцерозних лезија различитог степена, да би на крају настао инвазивни карцином. Цијели процес у просјеку траје од пет до десет година, што је довољно дуг период да се промјене открију у раној фази, када се могу лако отклонити без трајних посљедица.

Како истиче др Вуковић, преглед за рано откривање промјена на грлићу материце обавља се скринингом ПАПА тестом, а два дана прије узимања ПАПА теста не треба користити вагиналете нити имати сексуалне односе.

- У Републици Српској се Програмом превенције и контроле незаразних болести препоручује да све жене старије од 25 година обаве превентивни гинеколошки преглед једном у три године, а у случају повећаног ризика и чешће. Различита удружења гинеколога имају различите препоруке за извођење ПАПА теста, у зависности од налаза, тако да свака жена треба да прати упутства свог гинеколога. У случају патолошког ПАПА бриса, потребно је урадити колпоскопију, на основу које се одређује даљи третман - истакла је др Вуковић.

Др Вуковић је указала и на најчешће знаке и симптоме који упућују на рак грлића материце.

- Крварење током и након односа, крварење између двије менструације, продужено менструално крварење, појачан секрет, крварење након менопаузе, болови у малој карлици и крстима, као и отоци ногу - нагласила је она.

Такође, савјетује да се пацијенти, уколико примијети било који од ових симптома, јаве гинекологу.

Из Болнице „Србија“ наводе да је карцином грлића материце, послије карцинома дојке, један од најчешћих карцинома код жена. У Републици Српској се годишње код око 180 жена дијагностикује ова болест, а према најновијим подацима Института за јавно здравство из 2025. године, показује да у просјеку 46 жена годишње умре од ове болести.

- Вакцинација против ХПВ-а, скрининг и лијечење преканцерозних промјена представљају најефикасније и најисплативије начине превенције рака грлића материце - поручили су из Болнице „Србија“.