Подизање квалитета високог образовања, већа улагања у научноистраживачки рад, јачање везе са привредом и наставак значајних инфраструктурних пројеката биће у фокусу рада Министарства у наредном периоду, с циљем стварања модерног и конкурентног академског система у Републици Српској.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас" министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић и додао да ће посебна пажња бити посвећена унапређењу студентског стандарда, повећању стипендија и већој међународној видљивости домаћих универзитета и истраживача.

- Циљ нам је да створимо систем у којем ће знање, рад и резултати бити основни критеријуми напредовања, како за студенте, тако и за наставни и научни кадар. Само на тај начин можемо обезбиједити да наши универзитети буду конкурентни и препознатљиви у ширем академском простору - поручио је Мастиловић.

ГЛАС: Преузели сте ресор високог образовања у изазовном периоду. Који су Ваши први потези и шта ће бити у фокусу рада?

МАСТИЛОВИЋ: Приоритети Министарства, којим ћу руководити у наредном периоду, биће усмјерени на стално подизање квалитета високог образовања у Српској, бригу о студентском стандарду, као и рад на завршетку започетих и покретању нових инфраструктурних пројеката на два јавна универзитета. Такође, један од приоритета биће и подизање нивоа научноистраживачког рада, првенствено кроз нову законску и подзаконску регулативу, која ће омогућити оснивање нових научних института и адекватно вредновање научног рада, као и даље развијање међународне сарадње.

ГЛАС: Универзитети су доставили приједлоге уписних квота за нову академску годину. На који начин ће Министарство ускладити број индекса са реалним потребама нашег тржишта рада?

МАСТИЛОВИЋ: Министарство сваке године, на основу приједлога високошколских установа, разматра и утврђује уписну политику за наредну академску годину. Том приликом руководимо се препорукама Савјета за високо образовање Републике Српске, као и подацима из Мреже високошколских установа који се односе на стање на тржишту рада, потражњу за одређеним профилима високообразованих кадрова, подацима о дефицитарним занимањима у Српској и другим релевантним показатељима, укључујући и заштиту националних идентитетских дисциплина. Приликом одређивања уписних квота води се рачуна да се, уколико је то могуће, испоштују приједлози високошколских установа, а тамо гдје је потребно врше се корекције у смислу усаглашавања са реалним стањем и потребама тржишта рада.

ГЛАС: Бесплатно школовање, смјештај и субвенционисана исхрана у студентским мензама, значајно су повећали интересовање за јавне факултете. Планирате ли увођење додатних олакшица или проширење стипендија за студенте?

МАСТИЛОВИЋ: Министарство додјељује двије врсте стипендија. Ријеч је о стипендијама које додјељује Ресор за високо образовање и стипендије из Фонда "Др Милан Јелић". Када је ријеч о Ресору за високо образовање, Министарство сваке године додјељује 1.065 стипендија студентима који студирају у Републици Српској, за шта се из буџета издвајало 2,130 милиона марака. Стипендије се исплаћују десет мјесеци, односно током академске године, у износу од 200 КМ мјесечно, што је 2.000 КМ годишње по студенту. Буџетом за ову годину предвиђено је повећање износа стипендија за академску 2026/2027. годину на 300 КМ мјесечно, односно укупно 3,195 милиона КМ. Када је ријеч о Фонду "Др Милан Јелић", сваке године расписујемо конкурс за студенте првог, другог и трећег циклуса студија, како у Српској и БиХ, тако и у иностранству. Стипендије се исплаћују у девет мјесечних рата. Буџетом за академску 2026/27. годину предвиђено је повећање средстава са 750.000 на 1.125.000 КМ. Тако ће студентима првог циклуса у Српској и БиХ стипендије бити повећане са 400 на 600 КМ, у земљама региона са 500 на 700 КМ, док ће за студије у иностранству износ бити повећан са 800 на 900 КМ. За студенте другог циклуса стипендије ће бити повећане са 5.000 на 5.500 КМ, а за трећи циклус са 10.000 на 12.000 КМ годишње, при чему се оне исплаћују једнократно.

ГЛАС: Квалитет наставе и научни рад су кључни за рангирање универзитета. Које мјере ћете предузети како би се унаприједила научноистраживачка дјелатност и видљивост наших професора у међународним оквирима?

МАСТИЛОВИЋ: У циљу побољшања научноистраживачке дјелатности посебну пажњу посветили смо унапређењу правног и институционалног оквира. Прошле године усвојен је Закон о иновационој дјелатности Републике Српске, а до краја године планирамо доношење новог закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју, који ће омогућити ефикасније управљање науком, иновацијама и технолошким развојем. Министарство је акценат ставило и на реализацију кључних стратешких пројеката, као што је изградња научнотехнолошког парка, као и на формирање научноистраживачких института од значаја за Српску, који треба да буду носиоци развоја науке. Такође, један од циљева је и оживљавање Фонда за науку, као и значајно повећање улагања у научноистраживачки рад. Унапређење међународне сарадње у области науке, иновација и нових технологија једна је од најважнијих стратешких мјера, с циљем повећања мобилности истраживача и веће видљивости наших научника и институција. Подржавамо учешће у програмима као што су ЦОСТ, Хоризонт Европа и Еурека, као и боравак страних научника и усавршавање наших истраживача у иностранству. Такође, важно је напоменути и чињеницу да је Министарство у циљу побољшања квалитета истраживања и иновација у Српској, формирало Регистар научника и иноватора из дијаспоре.

ГЛАС: Инфраструктурни пројекти, попут изградње студентских домова, приводе се крају. Да ли су у плану нови капитални пројекти који ће додатно подићи студентски стандард у Српској, који су то?

МАСТИЛОВИЋ: Када је ријеч о инфраструктури, на Универзитету у Бањалуци планирана је изградња вртића са едукативним центром за предшколско васпитање, намијењеног практичној обуци студената, затим адаптација и опремање Академије умјетности за Центар за подршку студентима са инвалидитетом, уређење парковског комплекса "Универзитетски град", као и изградња анекса зграде Филолошког факултета. На Универзитету у Источном Сарајеву планиран је завршетак Факултета физичког васпитања и спорта у Палама, изградња симулационог и административног центра Медицинског факултета у Фочи, реконструкција зграде Правног факултета у Палама, уређење концертне дворане, као и завршетак адаптације Института историјских наука. Посебно значајан пројекат је изградња научнотехнолошког парка Републике Српске у Бањалуци, укупне вриједности 35 милиона КМ, који ће бити реализован у кампусу Универзитета.

САРАДЊА СА ПРИВРЕДОМ

ГЛАС: Како ћете ојачати сарадњу академске заједнице и привреде?

МАСТИЛОВИЋ: Укључивање привреде у научноистраживачки процес и систем високог образовања једно је од стратешких опредјељења Министарства. Потребе привреде треба да буду интегрисане у законске и подзаконске акте, а сарадња ће бити додатно ојачана кроз научнотехнолошки парк РС и иновациони центар Бањалука.

Представници привреде већ учествују у раду Савјета за високо образовање, а планирано је њихово укључивање и у Савјет за науку. Такође, сматрам да Министарство може значајно допринијети повезивању домаћих привредника са међународним партнерима. Кроз програм "Синергија" већ су направљени конкретни кораци ка подстицању заједничких пројеката привреде и академске заједнице, с циљем да се понуде практична и примјењива рјешења која ће унаприједити пословање домаћих компанија.

Пише: Данијела Бајић