Драгица Гаговић из Мокрог проглашена је за најбољег студента на Пољопривредном  факултету Универзитета у Источном Сарајеву, завршивши први циклус студија са просјеком 9.72.

У разговору за Катера портал, успјешна студентица генерације, истиче да су за велике успјехе и остваривање циљева најважнији добра организација, упорност и самодисциплина. Напомиње да је, ипак, веома важно одвојити вријеме и за одмор.

- Уписала сам Пољопривредни факултет јер ме то одувијек интересовало, учењу сам приступила с љубављу и знатижељом, па ми није било тешко ни ићи на предавања ни учити. Природа, шетње с пријатељима, филмови, књиге, писање, а понекад и кућне обавезе, су све моје тадашње рекреације у којима сам одмарала, и исто тако проналазила мотивације за остваривање успјеха - говори Драгица, напомињући да су јој највећи мотиватори били мама и пријатељи.

Говорећи о студентским данима, нагласила је да је пољопривреда област у којој се свако може пронаћи захваљујући њеним карактеристикама, али и повезаности са многим другим наукама, као и чињеници да сваки професор на овом факултету настоји да све своје знање и вјештине пренесе студентима.

Драгица каже да је вољела скоро све предмет које је изучавала током студија, али истиче да јој је повртарство било увијек занимљиво и као помоћнику, али и касније, када је почела сама сијати, узгајати и његовати поврће. 

- Чињеница да сам студије на другом циклусу наставила управо на повртарству, највише говори о томе који сам предмет највише вољела. Томе је допринијела и  професорица, најприје дивним и занимљивим предавањима, а касније и менторском приступом током писања дипломског рада – објашњава она, додајући да ју је, осим повртарства, заинтересовала и ентомологија.

Фото: Уступљена фотографија

Ова вриједна дјевојка из Мокрог истиче да јој возарање до факултета није представљало велики проблем, а вријеме прије или након предавања, до аутобуса, проводила је са колегама и пријатељима, те спремајући испите у факултетској библиотеци. Током четворогодишњег студирања, вријеме проведено у вожњи користила је да се одмори, прочита неколико редова књиге или поразговара са неким од путника.

Драгица се, у пријатном разогвору за наш портал, подсјетила и тешких услова у којима су она и њена мајка живјеле. 

Наиме, Драгица и њена мајка живјеле су у оштећеној и скоро неусловној кући уз једини извор финансирања - пензију од 170 КМ. Помоћ је дошла, када су медији, прије три године, пренијели вијест о њиховој ситуацији. Како каже, ситуација се од тада умногоме промијенила, а она је спознала да постоји људи који су ту да помогну, али и разумију. 

- Била бих себична када бих у данашње, ионако тешко вријеме за све нас, рекла да није боље, јер сам одлично свјесна свих проблема са којима многе породице морају да се суоче. Након те три године имам чвршћу подлогу и спремност да сама приступим рјешавању проблема, иако, и када се чини да је најтеже, хвала Богу, увијек постоји неко коме се могу обратити – рекла је она.

Захвалност, како истиче, дугује и колегама и професорима са Пољопривредног факултета, наглашавајући да је била дио генерације студената у којој су, у складу са могућностима, једни другима помагали.  Дружење су настављали и након наставе, а Драгица се нада да ће им се у будућности пружити прилика да пријатељство учврсте и као радне колеге у пољопривредној струци.

Ова скромна дјевојка наводи да још увијек бјежи од великих планова, истичући да се труди балансирати са најбитнијим стварима у животу - бити здрав и срећан са здравим и срећним људима. 

- С обзиром на то да имам вољу да останем у овој држави и овоме ентитету, да живјећи овдје проширујем своје видике о пољопривреди и примјењујем у пракси, и тако допринесем, према моме мишљењу, најплеменитијем послу – надам се да ће се убрзо пронаћи мјесто и за мене на тржишту рада или да ћу, на крају крајева, бити довољно храбра и одлучна да покренем сопствено пољопривредно добро – закључила је она.