Роберт Боб Кол 1944. године искочио је из оштећеног авиона, погођеног њемачком ракетом, изнад Прањана, гдје су му мјештани спасили живот. У Србији је провео 66 дана и одушевио се житељима подсувоборских села. Породица овог пилота доживотно је захвална српском народу, а најљепше ријечи имао је и Бобов син Гери Кол.
-Мој отац и његова посада су искочили из оштећеног Б-24 бомбардера над Југославијом, 6. јуна 1944. године, након што су завршили мисију у Брасову у Румунији. Неколико чланова посаде је претрпјело мање повреде, али су им четници генерала Драже Михаиловића и локални мјештани Срби помогли и сви су преживјели рат- рекао је Гери Хол у интервјуу за Фондацију Мисије Халијард.
-Многи од наших очева се не би вратили кућама без великодушне и несебичне бриге коју су им Срби пружили и платили за то високу цијену - додао је.
Кад је Боб искочио из оштећеног авиона, са собом је имао мали фото-апарат у летачком одјелу. Био је у могућности фотографијама да овековјечи већи дио времена који је провео у Србији и његова породица још посједује ове јединствене фотографије.
Свјетлост дана оне су угледале 75 година након што су снимљене, након што су их Колови понудили Фондацији Мисије Халијард.
-Током времена проведеног у Србији се мој отац спријатељио са генералом Михаиловићем и толико су се зближили да су пред очев одлазак размјенили прстење. Мој је отац њему дао прстен који је добио за матуру, а генерал Михаиловић њему свој лични прстен са угравираном посветом. Тај непроцјењиви артефакт је и даље у власништву моје породице, налази се у кућној колекцију у Тексасу - каже Гери Кол.
Мисија Халијард је показала висок ниво сарадње између Сједињених Држава и Србије у критичном периоду рата. Без храбрих напора обје стране, ова одважна мисија би можда била неуспјешна. Они који знају за мисију Халијард је свакако посматрају као највиши симбол солидарности који је створио трајну везу између наших земаља.
-Септембра 2019. године сам са супругом и своја два брата путовао у Србију на обиљежавање 75. годишњице Мисије Халијард. То је била моја прва посјета Србији, али неће бити посљедња. Био сам задивљен тиме колико је Београд жив град и колико је унутрашњост Србије лијепа. Свуда куд сам путовао, Срби су били љубазни и великодушни. Осјећао сам се као код куће- истакао је потомак америчког пилота.
