Бранислав Гавриловић рођен је 7. јануара 1964. у Сарајеву. У народу је познат као војвода Бранислав Брне Гавриловић, комадант ''Сарајевског четничког корпуса-Саво Дерикоња“.

Гавриловић је одрастао у сарајевском насељу Алипашино поље, а национални дух у њега је усађивала бака, иако је деда био четник Саве Дерикоње.

Када је рат почео у Хрватској Брне је отишао прво у Београд, па у село Трпиња у западном Срему, а потом и у ослобађање Источне Славоније. Његова одбрана Трпињске цесте, којом је допремљивана храна и оружје усташама у Вуковару, постала је легенда. Ратовао је у свим дијеловима западног Срема и Барање гдје бива и рањен.

Фото: srpski-cetnici.blogspot.com

Гавриловић је у рату рањаван осам пута, два пута од Хрвата и по три пута од Срба и муслимана.

Са почетком Одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ, војвода Брне организује четничке јединице у Сарајеву и околини и постаје командант „Брнетових четника" који су били у саставу Прве игманске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.

У борбама око Сарајева доказао се као одличан командант и заједно са својом јединицом ослобађа велики дио територија. 

Четничка формација којом је командовао, стабилизовањем фронта око Сарајева, стационирала се на Илиџи, гдје даје велики допринос у ослобађању Игмана и других стратешких мјеста на сарајевском ратишту.

Брне је у медијима прије неколико година говорио о титули четничког војводе истичући да „има звање војводе, а не чин“.

- Људи то не схватају. У ратовима су додијељена само четири  чина војводе и то Петру Бојовићу, Степи Степановићу, Живојину Мишићу и Радомиру Путнику. Остало су звања. У ситуацији непосредне ратне опасности или током ратних дејстава то звање може дати било који војвода ако тако захтијева ситуација на терену. У миру звање додјељује најстарији војвода, али не најстарији по годинама већ најстарији по томе колико дуго носи титулу војводе – говорио је тада Гавриловић.

Бранислав Брне Гавриловић, отац троје дјеце, преминуо је 25. 9. 2025. године у Београду у 61. години након дуге и тешке болести.