Иако у јавности већ дуго година влада увријежено мишљење да се државни службеници недовољно залажу на послу и да су често незаинтересовани, они који вреднују њихов рад тврде да је ситуација потпуно другачија.

Наиме, запослени у преко 40 институција у Српској два пута годишње се оцјењују. Посљедње оцјењивање, рађено у другој половини прошле године, указује на то да службеници свој посао раде беспријекорно, истичу се у свом раду, а грешке скоро да никада не понављају.

Готово невјероватно звучи податак да је од 4.892 запослена, само троје добило негативну оцјену, односно да је њихов рад оцјењен са “не задовољава”. Двоје од њих ради у Министарству унутрашњих послова РС, а једно је запослено у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите.

Сви остали који су били предмет оцјењивања, односно 99,7 одсто добили су пролазну оцјену. Према подацима које сакупља и објављује Агенција за државну управу Републике Српске близу 4.800 службеника или 97,8 одсто се истиче у свом раду од чега близу двије хиљаде нарочито.

Сви заједно за свој рад су добили просјечну оцјену 3,49, највећу у посљедње три године.

Иначе, од 2017. године само 13 радника је добило лошу оцјену за свој рад, али нико од њих није два пута негативно оцјењен, што би по правилима службе била дисквалификација са посла.

- Сврха оцјењивања запослених у републичким органима управе јесте мотивисање државних службеника, односно намјештеника да константно унапређују своја знања и вјештине, а истовремено оцјењивање ствара предуслов за побољшавање и унапређење рада републичке управе у цјелини - поручују у Агенцији за државну управу РС у збирном извјештају који је недавно усвојила Влада РС.

Приликом оцјењивања гледа се квалитет рада, ефикасност, вјештина комуникације, самосталност зе стваралачка способност и иницијативе.

Синдикат брани своје чланове

У Синдикату локалне самоуправе, управе и јавних служби Републике Српске логично бране раднике и тврде како велика већина државних службеника свој посао обавља професионално и одговорно, али да због појединаца постоје стереотипи у јавности које је тешко разбити.

- Тачно је да има оних који не раде превише, али су у мањини. Мислим да је то прије свега проблем њихових надређених који не могу адекватно да их упосле - каже Бранко Зеленовић, предсједник синдиката.

Према његовим ријечима негативна слика о државној служби у јавности се створила дијелом и због разлика у платама и правној заштити који уживају запослени у јавном у односу на приватни сектор.

- Добар дио људи је претрпан послом и нема када да подигне главу. Мислим да је кључ свега добра организација посла гдје би оне најбоље требало адекватно наградити - закључио је Зеленовић.

Представници пословне заједница у Српској, која се последњих деценија жалила на тром и скуп државни бирократски апарат, сад избјегавају дати конкретне замјерке и сматрају само да ове резултате треба посматрати са одређеном резервом.

Директор Уније удружања послодаваца Републике Српске Саша Аћић каже за KАПИТАЛ да приликом оцјењивања у обзир треба узети и искуства свих оних који се свакодневно сусрећу са државном службом и запосленима у њој те и њима омогућити да вреднују рад како службеника тако и цијеле управе.

- Ми апострофирамо продуктивност, квалитет услуге и вријеме у којем је она испоручена. Сматрамо да је у овој области потребно направити значајан искорак прије свега кроз дигитализацију гдје би у наредних пет година кроз доношење прописа управу требало дигитализовати и тако је учинити ефикаснијом -  казао је Аћић.