Плате за око 5.400 државних службеника у републичким органима управе ће, по свему судећи, убудуће зависити и од учинка, односно неће бити загарантован износ без обзира на количину урађеног посла, као што је то случај сада.

Предсједник Синдиката управе РС Божо Марић за Српскаинфо каже да је при крају израда новог закона о државним служеницима у сарадњи са представницима међународне заједнице, СИГМА.

– Већ се неких шест мјесеци ради на томе и Синдикат управе је активно укључен у тај процес. Програмом рада Владе и Народне скупштине РС предвиђено је да се у посљедњем кварталу ове године у скупштинску процедуру упути нацрт закона. Ми заиста подржавамо оно што представници СИГМА траже, а то је да се дефинишу девет категорија државних службеника и да се након тога изради нови закон о платама које би, између осталог, зависиле и од учинка службеника – објашњава Марић.

Наводи да је у Републици Српској уведен систем уравниловке, односно да се плата сваког државног службеника одређује по основу стручне спреме и коефицијента.

– Тако службеник који уради дневно 20 предмета и онај који уради један или ниједан у току дана имају баш исте плате. То није фер и поштено. Рад од нерада морамо раздвојити. У оваквом систему је немогуће наградити оног ко ради, нити казнити оног који забушава – оцјењује Марић.

Истиче да је Синдикат управе Републике Српске свјестан да је немогуће обезбиједити већи износ за плате у јавној управи, изузев да се смањи број радника.

– Није ни то право рјешење. Зато би било добро да се прихвате захтјеви представника СИГМА због више разлога – наводи Марић.

Истовремено са овом реформом, како истиче Марић, неопходно је направити регистар запослених у јавном сектору да се заиста види колико људи прима плате из буџета, односно колико је гдје људи запослено.

С друге стране, приватни сектор углавном нема овакве проблеме и плате код ових послодаваца су дефинисане из два дијела – фиксно и варијабилно.

– У мојој фирми постоји прописана норма. Ако се пређе преко, слиједи новчана награда, односно већа плата – објашњава Саша Тривић, послодавац из Бањалуке.

Каже да су у Унији удружења послодаваца РС упознати са израдом новог закона о државним службеницима којима би се плата дефинисала по учинку. Међутим, послодавци су скептични да ће такав закон заиста бити примјењен у Републици Српској.

– За тако нешто мора постојати политичка одлука, а ми је не видимо. Истовремено, знамо да се у јавну управу стално запошљавају нови људи. Ипак, наду у промјене нам даје реорганизација у „Електропривреди РС“ гдје су предвиђени програми за вишак радника. Видјећемо да ли ће се такви трендови пребацити и на јавну управу – истиче Тривић.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић у свом експозеу је најавио смањење укупне потрошње на плате.

– У сарадњи са пословном заједницом дефинисаћемо програм преласка радника из јавног у приватни сектор у циљу смањења броја радника на начин да ћемо суфинансирати њихове плате у одређеном периоду – рекао је Вишковић.

Измјеном организације јавне управе и повећањем ефикасности њеног рада, како је рекао, циљ је да се унаприједи постојећа организација и систем дјеловања управе која је способна да пружи услуге грађанима и пословној заједници, са квалитетом који очекују.

До тада, државни службеници у Републици Српској од наредне године ће имати плату већу за 100 КМ.

Три службеника на 1.000 становника

У 64 локалне заједнице у Републици Српској, по подацима Синдиката управе РС, има око 6.000 запослених државних службеника. Измјенама Закона о локалној самоуправи РС дефинисано је да на 1.000 становника у локалној заједници буду запослена три службеника.

Примјена овог стандарда планирана је од 1. јула 2021. године.

– Увидјели смо да су готово сви активно радили на смањењу броја радника, у складу са законом. Овим темпом, до истека рока у РС може остати максимално 500 радника који би могли да буду технолошки вишак. То је врло јасан сигнал да се људи труде – оцјенила је у августу министарка управе и локалне самоуправе РС Лејла Решић.

Примјена овог стандарда је била предвиђена од половине ове године, али је пролонгирана још двије године.

– Савез општина и градова је као разлог за продужење рока навео да јединице локалне самоуправе које имају обавезу усклађивања броја запослених нису у могућности ову обавезу да изврше у законом прописаном року, те да би им за извршење обавезе оптималан рок био двије године – објаснила је Решићева.