Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Тузли духовно је стјециште и сабиралиште малобројне српске заједнице која, окрепљујућом молитвом у храму добија властити легитимитет, жељу и вољу за даљим постојањем на тузланском подручју.
- Изузетно је значајно што Саборни храм и сада одише културом и духом старог времена када је заиста била бројчано јака српска заједница, па и данас када се осврнемо и погледамо љепоту храма добијемо нови елан и снагу када дођемо у лијепо уређен и одржаван храм на молитву Богу - рекао је Срни јереј Никола Чекетић, парох Друге парохије у Тузли, поводом 140 година овог храма.
Јереј је нагласио да православна заједница на подручју Тузле са околним мјестима Пожарницом, Подгајевима, Црним Блатом, Живиницама и осталим има око 2.000 Срба, односно нешто мање од 200 домаћинстава, у које долазе свештеници Српске православне цркве.
- Остало нас је јако мало на тузланском подручју, па је стога јака вјера у нама да се држимо заједно у слози и јединству, ваљда зато што када остане нешто мало, онда се тек види колико вриједи. Тиме се појачава воља и жеља да се то мало цијени и одржи - истакао је свештеник Чекетић.
Свештеник је рекао да се у Саборном храму службе одржавају редовно, сваке суботе, недјеље и празницима, које, осим њега, служи и старјешина Саборног храма Милош Тришић, који је и архијерејски намјесник.
- Саборни храм вјерујући народ осјећа у дубини своје душе, живи са њим и доживљава га гаранцијом опстанка, свједоком времена, мјестом окупљања и духовног уздизања, без којег би живот био празан - сматра јереј Чекетић.
Говорећи о настајању Саборног храма, јереј је рекао да је храм освештан прије 140 година, односно да се ове године слави 140 година од освештања, када је ова светиња стављена на службу вјерном народу, како то буде код Срба да свако дјело почиње и завршава молитвом.
Свештеник Чекетић је подсјетио да је Саборни храм у Тузли саграђен и освештан 1882. године, у вријеме када је Тузла била стјециште богатих српских трговаца који су овдје живјели.
"Најзначајније српске породице договориле су да на овом мјесту саграде храм, јер је у то вријеме Отоманска империја слабила и губила политички утицај", рекао је отац Никола и додао да је у току слабљења Отоманске империје претензије на ово подручје имала Аустроугарска.
Истичући да је у исто вријеме и српска заједница имала одређене интересе, па је инсистирала да се подигне храм, отац Чекетић је навео да је храм прављен захваљујући прилозима богатих српских трговаца, угледних домаћина, док су градњу помогли и аустроугарски ћесар и турски султан.
Подсјетивши да је храм грађен осам година, отац Чекетић је рекао да је Саборни храм, након освештања, постао духовно стјециште и мјесто сабирања православног народа, односно да је био дио насеља Српске вароши, које је било насељено српским живљем на данашњем локалитету Панонских језера у Тузли.
Јереј Чекетић је напоменуо да је Саборни храм у свом постојању до сада имао и неопходне реконструкције.
- Како су поједини дијелови Тузле тонули усљед ископавања руде соли и других минерала, тонуо је и плато Српске вароши и локалитет самог храма, па је храм почео да тоне - навео је јереј Чекетић.
Према његовим ријечима, тадашње градске власти предлагале су да се Саборни храм измјести на друго мјесто, као што је то учињено са римокатоличким храмом, али су црквене власти премјештање храма одбиле, након чега се приступило другом рјешењу, а то је да се храм подигне на хидрауличне дизалице и нивелише, те да се темељи ојачају и да се на носиве зидове поставе додатна ојачања која ће носити храм и заштитити га од пуцања усљед тоњења.
- То је био изузетно компликован захват који је урађен 1985. године и иза кога су стајале југословенске власти, јер је Саборни храм био од изузетне историјске вриједности - указао је јереј Чекетић.
Патријарх на обиљежавању 140 година Саборног храма - догађај за памћење
Јереј је истакао да ће се ове године на најсвечанији начин обиљежити 140 година од освештања Саборног храма литургијом 25. и 26. јуна коју ће служити Његова светост патријарх српски Порфирије, уз саслужење 10 архијереја који ће са њим доћи са разних страна Српске православне цркве.
- То је велика част, јер су сви патријарси, који су столовали, долазили и посјећивали Тузлу као један значајан центар - рекао је јереј Чекетић и додао да патријарх Порфирије доласком у Тузлу није заборавио малобројну српску заједницу, коју ће посјетити са мноштвом архијереја.
Јереј Чекетић нагласио је да ће то заиста бити догађај за памћење, душу и очи, те додао да је, у оквиру обиљежавања 140 година од изградње Саборног храма, припремљен програм на коме ће бити показани српска традиција, култура, духовност и жеља за опстанком, као и како је мало Срба остало на овом подручју.
Саборни храм у Тузли грађен је од 1874. до 1882. године. Храм је у августу 1882. године освештан и посвећен Успењу Пресвете Богородице, а чин освештања предводио је митрополит зворничко-тузлански Дионисије Илијевић.
