Катедра за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајево добила је једног од најбољих студената у историји ове катедре, а то је Душан Пејић, који је основне четверогодишње студије завршио са просјеком 10,00.

Пејић, који је основну школу и Гимназију завршио у Сребреници, студиј за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Палама уписао је са намјером да оствари жељу која му се јавила још у петом разреду основне школе.

-Дивно је студирати оно што се воли, а нарочито кад ти предају еминентни стручњаци, каквих је на Катедри за србистику доста, од којих су неки и академици. Са основних студија носим лијепе успомене и врло позитивна искуства – рекао је Пејић у изјави за Катеру.

Он каже да су га књижевност и српски језик интересовали од малих ногу, те се на тим областима усавршавао и мимо редовне наставе у школи, из чега је проистекло одлично предзнање са којим је дошао на факултет.

-Знао сам шта и колико знам, шта волим, који су ми афинитети и циљеви у животу, па могу рећи да сам био у потпуности сигуран у себе на почецима овога дивног путовања кроз српску филологију. Вјеровао сам у себе, био сам спреман на предан рад и очекивао сам да ће ми и успјеси бити високи, у складу с тим, али никад ми није био циљ да имам све десетке нити сам се тиме оптерећавао – каже нам Пејић.

Како каже, намјера му је увијек била да сазна што више, да уђе у материју и ако је могуће покаже своју креативност, док су оцјене долазиле саме по себи. Додаје да му се никад није десило да поништи неку оцјену.

-Колико год волио оно што сам студирао, било је и доста тешких или боље рећи обимних предмета, чије спремање свакако доведе до умора, па понекад и засићења, нарочито ако се сваки предмет спрема својски, како сам и чинио. Али, углавном сам успијевао да добро испланирам своје обавезе и распоредим вријеме налазећи увијек и мјеста за одушак – каже Пејић.

„Издувни вентил“ и одмор од учења проналази у својој „старој љубави“ гуслама и изворном пјевању, те је одмах по доласку на Пале постао члан Гусларског друштва „Старина Новак“ и пјевачке групе у КУД „Младост“ Пале. 

-Наравно, главна релаксација ми је моје друштво, стечено највећим дијелом баш у току студија, с којим никад није недостајало ни забаве, ни шале, ни журки, ни излазака – истиче Пејић.

Душан каже да је са професорима на Катедри за србистику имао изврсну сарадњу, да ни са једним од њих није било никаквих проблема.

-То су људи који цијене знање и залагање и спремни су то и да награде, и не само оцјеном. Захваљујући тим људима, имао сам прилику да учествујем на неколико љетних школа, теренских настава и слично. Неколике полице у мојој библиотеци попуњене су књигама које сам добијао на поклон од својих професора. С некима сам, слободно могу рећи, постао и пријатељ. Никога – каже нам Пејић.

Од положених предмета на овом студију каже да не може издвојити ниједан којем није озбиљно приступио и темељно се упознао са оним што се од њега тражило да би га положио.

-Кад човјек некој области приступа ваљано и темељно и када је добро упозна, мора пронаћи и њену чар, с каквим год да је евентуалним предрасудама њој прилазио. Ту сам чар успио пронаћи у готово сваком србистичком предмету, како књижевном тако и језичком. Али, ако бих се опредјељивао шта ми више "лежи", онда би то био језик – истиче Пејић.

Он каже да, будући да је гуслар, један од најдражих предмета му је била народна књижевност, у коју је уроњен још од раног дјетињства.

-Био сам укључен у доста активности Катедре, од пјесничких вечери, промоција књига, различитих академија. Иницијатива за неке од тих програма потекла је неколико пута управо од нас студената, као што је било са обиљежавањем „Стотину година од побједе у Великом рату“ или „Двије стотине година од издавања Вуковог „Српског рјечника“ – каже Пејић у изјави за Катеру. 

Професор на Катедри за србистику Саша Кнежевић кратко је за Катеру прокоментарисао Пејићев успјех, за који каже да нико прије Душана није имао све десетке у индексу на овој катедри.

Како каже, кад год је Душан одговарао на испиту имао је осјећај као да се труди да не покаже све што зна, да не увриједи професора и колеге. 

Посебно упечатљиво за професора Кнежевића остало је заједничко путовање на Свету Гору овог љета, гдје су на путу ка манастиру Хиландару свратили на војничко гробље „Зејтинлик“ и на којем је Душан старини Ђорђу отпјевао једну пјесму уз гусле, након чега је овај заплакао.

Други упечатљив моменат за Кнежевића био је када је Душан пјевао уз гусле у конаку Хиландара код оца Силуана, гдје је отац Александар рекао да, слушајући Душана како пева, тако замишља Рај.

Вријеме након основних студија неће губити, већ одмах креће у „нове побједе“ и усавршавање на мастер студијама на Катедри за србистику Филизофског факултета у Палама.

На дугорочном плану очекује да ће пронаћи посао у струци, адекватан његовом знању и звању, који ће му омогућити даље напредовање и усавршавање.

Аутор: Миљан Рашевић