Нисам једном примијетио на друштвеним мрежама да сами Србијанци знају да тврде да узречица „бре“ коју они највише користе, има некакво турско поријекло, да значи ово-или-оно у турском језику и да је то нормална појава у некога ко је био 500 година под Турцима.
За почетак вам ево на увид карта који је дио југославенске територије колико година био под Османлијском влашћу или популарно речено под Турцима. Правилније је рећи „под Османлијском влашћу“ јер су често у нашим крајевима владали у ствари поисламљени Срби, а не прави Турци.
Као што видимо има територија у којима су Срби били 0 година под Османлијама, тако да је неоснована прича да су Срби били 500 година под Турцима. Неки Срби јесу, неки нису, тако да је генерализација безсмислена и непотребна, осим у циљу злурадости и неких скривених намјера.
Да бих провјерио шта значи ријеч „бре“ на турском језику отишао сам на Гугл и њихов преводилац свих свјетских језика и ево вам на увид резултат претраге: Бре не значи на турском баш ништа.
А да видимо шта онда то значи на србском језику. Помоћи ћемо се америчким језиком у разсвјетљавању овог појма.
На америчком језику „brother“ значи „брат“. Скраћено народ САД-а то изговара као „бро“. Ко има дара за уочавање очигледних ствари видјеће да је у енглеском језику, тј америчком ријеч „brother“ у ствари србизам. Баш као што је и у њемачком „bruder“ србизам.
Дакле, „брадер-бро“ = „брате-бре“
У многим нашим крајевима постоје узречице базиране на овој ријечи „брат“.
брате – бре
брате, бато – ба
брате – брте
Често се користе и пуне ријечи: брате, брале, бато, а не само скраћене:
„...е мој брале...“
„...под мач бато...“
Ми смо иначе као народ познати и по томе да све људе које волимо називамо братом. И рођаке често називамо братом од стрица, братом од ујака, мада нема брата док га не роди мајка.
Знам да је ово излагање шокантно за многе, али у свијету лажи у којем живимо, истина је често узнемирујућа и често нежељена. Љепше је живјети у сновима него на јави.
Неко више воли јаву но ли сан.
И на овом примјеру „но ли“, можемо уочити скраћивање од „него ли“, што нам је очито манир и што потврђују и горњи примјери. Некада скратимо ријеч тако да изгубимо појам о њеном значењу, а понакада и не.