Душко Костић, рођен у Козлуку код Зворника, свој академски пут започео је из скромне средине, а данас је један од најперспективнијих младих научника из области технолошког инжењерства.

Са докторском дисертацијом иза себе и искуством са престижног европског универзитета, Душко открива како је изгледао његов пут, какви су му планови и зашто је одлучио да остане у својој земљи.

У разговору за Катеру, Душко је рекао да је Технолошки факултет, уствари, био његова друга опција при одабиру факултета, али се на крају ипак одлучио за њега.

- Рођен сам 31. маја 1996. године у Козлуку код Зворника. Основну школу сам завршио у родном мјесту, а гимназију у Зворнику. Иако ми Технолошки факултет у почетку није био први избор, на крају сам га уписао. Првобитно сам желио на Војну академију, али због операције нисам могао конкурисати. Затим сам размишљао о Електротехници, али сам ипак изабрао Технолошки факултет у Зворнику – започиње Костић разговор.

Фото: Уступљена фотограгија

Душко основне студије започиње 2015. године и у року их завршава и то са просјечном оцјеном 9,98. Те 2019. године Душко бива награђен плакетом „Свети Стефан“ од предсједника Републике Српске.

- Основне студије сам започео 2015. године, а 2019. сам их завршио и на истом факултету наставио мастер студије које сам завршио 2020. године са просјеком 10.00 – наставља Костић.

Према његовим ријечима, Душко током студија није имао већих изазова, захваљујући подршци његове породице која га је увијек мотивисала и подржавала.

Такође, Душко је био стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“ у сва три циклуса студирања, што му је, како каже, додатно било подстрек да оправда повјерење институција Републике Српске.

Тема мастер рада који је Душко одбранио била је „Утицај процесних параметара на чишћење алуминијумског раствора од примјеса гвожђа, цинка и бакра“.

Одмах након завршених мастер студија, Душко је уписао докторске студије, а докторску дисертацију је одбранио чак на енглесом језику.

- Одлучио сам да докторску дисертациу браним на енглеском језику јер сам имао прилику да једну годину проведем као истраживач и докторант на Институту за металургију и рециклажу метала, Техничког универзитета у Ахену (RWTH Aachen University). Поред тога, професор Срећко Стопић, који је запослен на том институту и био ментор у реализацији експерименталног дијела мог рада, учествовао је у изради рада. Стога сам сматрао да би најприкладније било да докторски рад буде на енглеском језику, како би био доступан и колегама из Ахена, али и широј научној заједници у свијету – рекао је Костић.

Иако је стекао велико образовање, те био награђиван више пута за свој рад, Душко истиче да се послије свих тих успјеха осјећа као и свки други човјек.

- Након одбране докторске дисертације осјећам се као и сваки други човјек – задовољно и олакшано јер сам једну значајну обавезу склонио са дневног реда, како се то неформално каже – истакао је Костић.

Душко се труди да своје знање преноси и развија педагошке способности, те је по завршетку докторских студија направио велики корак ка остварењу циља да постане професор.

- Тренутно сам запослен као виши асистент на Катедри за процесно инжењерство Технолошког факултета Универзитета у Источном Сарајеву, на матичном факултету на којем сам и започео професионалну каријеру. Асистент сам професора Митра Перушића, који ми је био ментор кроз сва три циклуса студија и чија је подршка била кључна у мом напретку – рекао је Костић.

Када је ријеч о плановима за будућност, Душко планира да остане у својој земљи и да доприноси развоју Технoлошког факултета.  

- Планови за будућност су ми да останем у Републици Српској и посветим се научно-истраживачком раду, као и промоцији и развоју нашег Технолошког факултета и Универзитета у Источном Сарајеву – рекао је Костић.

Душко Костић је изузетан примјер младог, посвећеног и образованог човјека, који својим знањем, радом и скромношћу инспирише читаву академску заједницу и показује да врхунски успјех почиње у срцу, труду и вјери у себе.