На данашњи дан прије двије године почела је руска специјална војна операција у Украјини.

Почетак операције објавио је предсједник Русије Владимир Путин, који је истакао да ће Москва тежити "демилитаризацији и денацификацији" Украјине, те позвао украјинске војнике да одложе оружје.

Русија је започела војну операцију након обраћања власти Доњецке и Луганске Народне Републике са молбом за помоћ да одбију агресију Кијева. Претходно је Москва тражила од Украјине да испоштује Минске споразуме, Донбасу пружи аутономију, те престане са гранатирањем и убијањем цивила у Доњецку.

Русија је затражила и да Кијев унесе војну неутралност у Устав Украјине. Од САД и НАТО-а затражено је да се одмакну од руске границе и прекину са ширењем Алијансе. Сви захтјеви Москве су одбијени, па је специјална воја операција почела 24. фебруара ујутро.

Да је сукоб у Украјини скупио најгоре из Првог и Другог свјетског рата, али је и зачињен савременим достигнућима у сегменту ратовања у војној технологији, од материјала, до роботизованих платформи, беспилотних летјелица и дронова, изјавио је војни аналитичар Владе Радуловић.

Оцијенио је да Кијев и Москва нису близу било каквог примирја.

- Како време одмиче савремена достигнућа све више узимају запажено место на бојишту, не баш примат јер никада неће бити могуће запоставити човека или снагу артиљерије или снагу оклопно-механизовних јединица - рекао је Радуловић за Тањуг у специјалној емисији о двије године рата у Украјини на констатацију да се чини да је овај рат по много чему специфичан, укључујући и употребу дронова.

Радуловић каже да је јако незахвално говорити о жртвама и штети.

Могло би се, како је навео, говорити оковирно о више од 500.000 страдалих са обје стране, укључујући и повријеђене и рањене и оне који су морали да изађу са ратишта и на које више не може да се рачуна.

Војни аналитичар Срђан Перишић сматра да ће се овај сукоб добити "на поене" и да се прије јесени не може очекивати било какав епилог.

- Овај сукоб ће још да траје. Неће доћи до неке велике експлоатације успеха у Авдејевци. Украјинске снаге су доживеле пораз брже него у Бахмуту зато што све мање и мање имају одспособљених војника који могу да употрбљавају све сложеније оружене системе. Зато је све мање оспособљених војника који могу да пружају отпор као што су пружали у Бахмуту у прошлој године до 21. маја када је Бахмут пао. Таквих више војника нема. Зато Русија неће предузимати никакве велике стратегијске и оперативне продоре - рекао је стручњак за Euronews Sеrbia, додавши да Москва једноставно чека да власт у Кијеву падне сама од себе усљед исцрпљености ресурса.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен допутовала је данас у Кијев, поводом обиљежавања двогодишњице сукоба, а у ту земљу стигли су и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, премијер Белгије Александар Де Кро и и канадски премијер Џастин Трудо.