„Двије марке и шездесет фенинга“

Јутрос испред једног паљанског маркета ред чека и млађи човјек. У рукама без рукавица му четверогодишњи син. Продавачица му објашњава да мора поштовати наредбу кризног штаба и да без рукавица не може ући. И док она пружа папир на увид са наредбом, човјек јој пружа руку у којој су двије марке и шездесет фенинга и мирним тоном одговара:

„Госпођо, мени треба само хљеб и двије банане. Ја имам само за то, немам за рукавице.“

Продавачица га гледа, а он наставља:

„Знам да то Вас не интересује, али ја сам без посла, мали хоће банану, онда морам и старијем купити,поштујем све мјере, али немам за рукавице“!

Фонд за фондом

Према подацима Савеза синдиката Републике Српске од почетка епидемије корона вируса у Српској је без посла остало више од двије и по хиљаде радника. Без посла су најчешће остали радници, којима је истекао уговор на одређено вријеме, али и радници који су проглашени технолошким вишком. Према евиденцији Завода за запошљавање отказ је добило 1800 радника , а према подацима пословне заједнице број оних који су остали без посла премашује 4500. За само десетак дана од почетка пандемије у Републици Српској су затворени угоститељски објекти, занатске радње, трговински објекти, радници су послани на чекање или су добили отказе. Из Привредне коморе још средином марта су упозорили да је велики број предузећа погођен, прије свега хотелијери, угоститељи, фризери…Тада је из Привредне коморе упућена иницијатива Влади РС и предсједавајућем Савјета министара БиХ Зорану Тегелтији да се формирају штабови и дефинишу економске мјере за подршку привреди. Тражено је и одлагање плаћања обавеза према држави.

Тако је у РС најављено формирање Фонда за подршку привреди у којој би се скупљала средства из домаћих и међународних извора. Овакав појам Фонда грађанима Српске није непознат. По основу солидарног доприноса од радника послодаваца и пензионера у Фонд солидарности прикупљене су десетине милиона марака након поплава 2014. године. Средства су се мјесечно издвајала за помоћ настрадалом становништву и за санацију штете. До данашњег дана није објелодањено гдје и на који начин је утрошен тај новац.

Након појаве пандемије, поједине локалне заједнице у Српској су отвориле или најавиле отварање подрачуна за прикупљање средстава као помоћ у санирању штете изазваном вирусом корона. Није прецизирано на који начин и по којим критеријумима ће се средства утрошити!

Оно што остаје прецизно су свакако бројке радника који остају без посла и њихове двије марке у рукама.

„Имао сам и рукавице, прали смо их….“

Човјек није ушао у маркет. Отишао је са кесама намирница и слаткиша за дјечаке. Одбијао је да узме. Расправљао се са онима који су слушали његов разговор са продавачицом, а који су након своје куповине излазили са додатном кесом за њега и слаткишем за дјечака.

„Људи немојте, ја сам радник, ја од помоћи никад нисам живио. Одох на грађевину, ваљда ће ме примити. Ја ћу својој дјеци донијети, али ето, остадох сада без посла. Имао сам и рукавице, прали смо их…“прича човјек, а четверогодишњак са чоколадном бананицом у рукама га прекида „Поцијепале су се“!

Рукавице или банана за дијете, када у рукама имате само двије марке и шездесет фенинга? Питање за оне које по друштвеним мрежама у вријеме полицијског часа објављују слике првомајских догађаја са пилићима, прасићима и јањићима на ражњу или роштиљу! Само једно питање нема дилему у одговору. Да ли смо солидарни и хумани? Јесмо! То су јутрос показали Паљани по ко зна који пут. То наш човјек показује свакодневно и на сваком мјесту. Са фондом или без њега. Овако бар знамо да смо заиста помогли!

И да, дјечак је добио рукавице. Од продавачице!

Пише: Сњежана Мачар