Иако се лијекови из групе ГЛП-1, као што су Вегови и Оземпик, све више промовишу и широко користе, неколико студија указује и на потенцијално забрињавајуће нежељене ефекте – укључујући ново истраживање које се детаљније бави могућим губитком вида.

Колико год се показали ефикасним у домену контроле тежине, лијекови за мршављење такође и брину научнике и то због могућих нежељених ефеката на вид.

Ови лијекови имитирају дјеловање хормона који смањује апетит, помажу варење и регулише ниво шећера у крви. Често се прописују за мршављење и лијечење дијабетеса.

Међутим, све је више извјештаја о проблемима са видом повезаним са ГЛП-1 лијековима и њиховим активним састојком семаглутидом, због чега регулаторна тијела за лијекове преиспитују потенцијалне ризике на основу доступних података.

У новој студији тим научника са универзитета у Канади анализирао је податке о нежељеним ефектима које је током седам година, од 2017. до 2024. прикупљала Америчка агенција за храну и лијекове (ФДА), тражећи случајеве исхемијске оптичке неуропатије (ИОН), објављено је у часопису British Journal of Ophthalmology, а преноси Science alert.

Ово ријетко стање може да изазове нагли и потпуни губитак вида усљед недостатка дотока крви у очни нерв, а у неким случајевима посљедице могу бити трајне.

Истраживачи су жељели да утврде колико се случајева јавило код људи који користе различите облике семаглутида: вегови (за мршављење), оземпик (за дијабетес типа 2) и рибелсус (за дијабетес типа 2).

Научници наводе да ова открића проширују претходне глобалне анализе и да, за разлику од ранијих студија које су указивале само на повезаност са одређеним лијеком, ова студија први пут показује да ризик од исхемијске оптичке неуропатије зависи и од формулације и од дозе, при чему је најјача повезаност уочена код веговија.

Статистичка анализа показала је да је вјероватноћа пријаве овог проблема скоро пет пута већа код веговија него код оземпика, док код рибелсуса није уочена јасна повезаност са овим стањем.

То јесте велика разлика, али је важно посматрати бројке у ширем контексту. База података коју су истраживачи анализирали, садржи више од 30 милиона пријављених нежељених ефеката, а међу њима је забиљежено укупно 28 случајева који повезују лијек вегови са исхемијском оптичком неуропатијом, као и 47 случајева који доводе у везу оземпик са истим стањем.

Иако је број случајева код оземпика већи, овај лијек се користи знатно дуже од веговија. Упркос томе, истраживачи су утврдили да је најјача повезаност са овим поремећајем управо код веговија, а тај резултат је остао исти и након што су узети у обзир демографски фактори као што су године и пол. Према пријављеним случајевима, вјероватноћа појаве исхемијске оптичке неуропатије код корисника веговија била је 4,74 пута већа него код корисника оземпика.

Није исто код жена и мушкараца

Уочена је и разлика између полова: мушкарци који користе семаглутид имали су око три пута већу вјероватноћу да пријаве овај проблем у односу на жене које користе ГЛП-1 лијекове.

Иако су ови резултати засновани на повезаностима из једне базе података, а не представљају процјену ризика за цјелокупну свјетску популацију која користи семаглутид, стручњаци истичу да налази ипак изазивају забринутост и да су потребна додатна истраживања.

Истраживачи наглашавају да ови резултати указују на могући безбједносни проблем који зависи од дозе и који захтијева хитна будућа истраживања како би се помогло у доношењу препорука за прописивање ових лијекова и регулаторне политике.

У овој студији тим није истраживао тачан разлог могуће везе између ГЛП-1 лијекова и губитка вида, али постоје одређене претпоставке. Једна од њих је да вегови, који се користи у већим дозама него други лијекови из ове групе, може да снижава крвни притисак, што би потенцијално могло да смањи доток крви у око.

То је хипотеза коју ће будућа истраживања тек морати да провјере. У међувремену, научници постепено стварају сложенију слику о дјеловању ГЛП-1 лијекова. Поред њихових основних ефеката, повезују се и са бројним другим биолошким посљедицама – од смањеног ризика од рака до могуће веће вјероватноће појаве депресије.

У пратећем коментару, истраживачи који нису учествовали у студији, истакли су да је важно пронаћи равнотежу између хитне потребе за стратегијама у борби против гојазности и потребе да се обезбиједи безбиједност терапија.

Закључују да су потребна додатна истраживања која ће дати прецизније информације, како би се боље разумјело на који начин лијекови против гојазности могу да утичу на здравље очију, посебно с обзиром на њихову све ширу употребу.