Налазимо се на крају године која је била изузетно финансијски и економски турбулентна, а економисти упозоравају да ни 2023. највјероватније неће бити много боља, како због најављеног поскупљења струје привреди, тако и свих неизвјесности с којима се и даље суочава европска економија, скупих и недостајућих енергената, али и покушаја да се кроз подизање каматних стопа сузбије галопирајућа инфлација.

Према ријечима економисте Милоша Грујића сва неизвјесност са краја ове највјероватније ће се прелити и на наредну годину, уз опаску како ће најављено поскупљење струје привредницима у БиХ сигурно довести и до ланчаног раста цијене многе робе и услуга, највише хране, која је већ, како је истакао, током ове године скупља за 35 одсто.

- То је сигурно један од највећих проблема, јер ову инфлацију највећим тренутно храни енормни раст цијена хране и енергената. Примјера ради, цијене обуће и одјеће су скочиле 10 одсто, хране много више. Све то, наравно, има великог утицаја и на вриједност потрошачке корпе те ће грађани и у наредном периоду морати да калкулишу чега ће се одрећи, да би преживјели - истакао је Грујић за “Глас Српске”, додајући да би инфлација током наредне године, према неким пројекцијама, ипак могла бити једноцифрена.

Оно што га охрабрује јесу подаци о пословању домаће привреде, који указују на то да ће многа предузећа и поред глобалне кризе имати позитивне финансијске резултате.

- Зато сматрам да уколико и дође до рецесије код нас она не би требало да буде дубока и дугачка. Наравно, много тога ће зависити и од стања у Европској унији, које је једно од наших највећих тржишта и економских партнера - наводи овај економиста.

Сматра да нове власти треба и даље да проналазе рјешења за раст плата, како запослених у јавном тако и реалном сектору, иако то може довести до новог “храњења” инфлације.

Слично мишљење с Грујићем дијели и декан Економског факултета у Палама Марко Ђого наводећи да је и даље у оптицају много непознаница да би се са сигурношћу могле правити било какве дугорочне економске пројекције, наводећи да би из свих ових инфлаторних шокова требало извући поуку да је више него икад неопходно улагати у продуктивност и набавку нових технологија.

Када је у питању кретање инфлације, сматра да је један од наших највећих проблема и плитко тржиште, које нема ширину и довољан број конкурентних играча, због чега данас имамо ситуацију да пад цијена енергената не прати и пад цијена друге робе и услуга. Вјерује и да ће инфлација наставити да расте и у првом дијелу наредне године, нешто успореним темпом од досадашњег, али и да би у једном тренутку, уколико не буде неких нових глобалних потреса, требало да потпуно успори.

- Могуће је да дође и до рецесије, али да ли ће она бити плитка или дубока, не зависи од нас, јер је наш привредни модел постављен тако да он у доброј мјери зависи од привредних кретања у нашем окружењу, прије свега оних у европској економији, која опет зависи од других глобалних. Да ли ће рат у Украјини бити завршен, да ли ће доћи до трговинског рата између Кине и САД, односно Европске уније? Све то су отворена питања која ће утицати, како на свјетску, тако и нашу економију током наредне године - поручио је Ђого додајући да уколико би био позитиван сценарио, онда би БиХ сигурно избјегла рецесију.

Порески систем

Економиста из Сарајева Фарук Хаџић сматра да уколико не дође до растерећења пословања и већих нето, а истих бруто плата, можемо у наредном периоду очекивати спирални раст издатака за плате, који ће даље довести до још већег раста цијена. Како каже посљедњи статистички подаци су то нажалост потврдили. Раст цијена је довео до значајнијег раста трошкова плата, што је опет био разлог за додатно подизање цијена. Уколико желимо, истиче он, успорити ова инфлаторна кретања, која као рак разарају економију, потребно је спровести реформу пореског система.

- Инфлација се не може брзо побиједити, али се може постепеним мјерама успоравати и на крају укротити - поручио је он.

Аутор: Вељко Зељковић