Млади орао крсташ, Феликс, угрожени симбол са националног грба Србије, проживио је у посљедњих неколико мјесеци причу из авантуристичког романа. Кренуо је у сеобу, преко Солуна и Халкидикија, лето диуж обале Турске. У Сирији је крајем октобра изгубио сигнал, ухватили су га кријумчари. На њега се и пуцало. Уједињени, враћамо крсташа кући, у Србију.

- Сваки орао крсташ је драгоцен, то је птица са нашег националног грба. Морамо да урадимо све да буде жив, здрав и безбедан. Ретко која птица је успела да се избави из руку кријумчара и да дође до слободе. Ово је огроман подухват.

Овако орнитолог др Милан Ружић за Спутњик коментарише чудо. У акцију спасавања једне птице укључили су се сви, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, два српска министарства, а на крају и грађани Србије.

Први младунац из Бачке послије седам деценија

Феликс је први младунац крсташа који је послије седам деценија полетио из Бачке. Захваљујући великим напорима Друштва за заштиту и посматрање птица Србије у посљедњој деценији, врста која готово да је изумрла, сада има 20 гнездећих парова, а прошле године избројано је и 14 младунаца. Један од њих је храбри авантуриста Феликс.

Ружић објашњава да крсташе који из гнијезда излијећу крајем јуна или почетком јула, родитељи у првим мјесецима живота, тјерају да лете што даље од гнијезда, обучавају их за живот, да се осамостале.

- Уче их да упознају простор, опасности, да знају где се спава, где, шта и како могу да лове. Тада младе птице стичу навике које им остају за цео живот. Неки орлови се специјализују за лов фазана, зеца, текунице, разних глодара, врана или голубова гривнаша. Свака јединка је другачија. Неко лови из заседе, неко претрагом терена, неко из висине. Птице увек настоје да раде оно у чему су најуспешније и да тај начин лова развијају.

Дуда остао у региону, а Феликс кренуо на море

При крају родитељске обуке, прије него што крену да се полако удаљавају од гнијезда и истражују, Друштво је обиљежило два младунца, Дуду и Феликса. Авантуриста Феликс је полетио са територије Бачке, а Дуда је кренуо из Баната, из Сечња.

- Дуда је радио све што иначе раде млади орлови у првих четири, пет година, док не постигну полну зрелост. Крстарио по околини, карта путање показује да је стигао најдаље до Мађарске. Дешава се да орлови круже по Европи, спусте се на Медитеран, али Феликс се запутио чак на Блиски исток - каже Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Ружић додаје да за Феликсов одабир дестинације не постоји јасно, рационално објашњење. Код свих орлова најтежи период живота је прва година. Страдају од глади, повреда, судара са далеководима, удари их возило или оболе. Свега један од десет младих орлова успије да преживи прву годину, а Феликс је кренуо на море, што је изузетно опасно:

- Од колега из Мађарске, који их прате много дуже, сазнали смо да се то десило свега два или три пута међу стотинама праћених јединки. Чим смо видели да се запутио преко Шумадије низ долину Јужне Мораве, знали смо да се неће добро завршити. На тако дугом путу орлови пролазе кроз просторе који за њих нису повољни. Не живе у шумама и планинским пределима, тамо не знају где да нађу довољно хране. Ако дођу до обале, покушају да прелете море, не могу да нађу копно, немају довољно снаге, падну у воду и утопе се.

Паметни лет преко Грчке и Турске

Али Феликс је путовао паметно, на море је избио код Солуна, обишао три полуострва Халкидикија. Из података о кретању види се да је ишао на једно, друго, треће, и схватио да не може преко мора. Затим је пратио обалу и почео да прелази грчка острва док није стигао до Турске. То је, каже овај орнитолог, изузетно необично, јер велики орлови не воле острва, ни ту нема адекватне хране.

Феликс је затим прелетио на простор Турске и пратећи обалу ушао у Сирију, крајем октобра. Тада му се изгубио сигнал. Помислили су да нема мобилне мреже, нестао је на подручју дугогодишње ратне зоне, Алепа.

Отмичари тражили откуп

Међутим, од колега из Либана, које имају и прихватилиште, сазнали су да га је ухватила група кријумчара која хвата птице ради продаје колекционарима. У арапским државама соколарство има дугу традицију, хватају и убијају милионе птица. Кријумчари у Сирији тражили су новац за откуп:

 Категорички смо одбили. Без обзира што неизмерно волимо Феликса, улазак у ту игру значио би подршку илегалној трговини и озбиљном криминалу, а знамо да се тај новац користи и за финансирање врло опасних активности, тероризма. Не желимо да се од тог новца праве бомбе и убијају цивили. Уосталом, нисмо знали у каквом је стању птица. Могу рећи да је добро, а да је заправо на ивици угинућа - каже Ружић.

Он је главна веза са колегама из Либана. Добили су снимке, видјели су птицу, а она се, послије неког времена, појавила баш у Либану.

- Вероватно ју је неко откупио, уплашен медијском пажњом и међународном реакцијом, предао њиховом прихватилишту северно од Бејрута. Од тренутка када су га преузели, Феликс је брзо напредовао, добио на маси и показује знаке да жели напоље. Ако би га пустили у Либану, врло вероватно би био убијен или поново ухваћен. Тамо пуцају на све што лети, то сам лично видео. Скинути су му прстенови и одашиљач, без контроле не би имао никакву заштиту.

Дипломатска акција и солидарност грађана

Стојиљковић објашњава да је услиједила права дипломатска офанзива Србије, предвођена Друштвом. Активирало се Министарство за заштиту животне средине, у акцију безбједног повратка Феликса кући, укључила се и наша амбасада у Бејруту, а на крају и грађани. Друштво их је позвало да помогну да се плате трошкови Феликсовог прихвата и храњења у Либану и авионска карта до Србије.

Било је потребно хиљаду и по евра. За свега неколико дана 153 донатора на Феликсов рачун уплатила су 3.390 евра. Вишак ће бити искоришћен за прегледе и анализе, куповину нове телеметрије и акције постављања. Све што преостане биће усмјерено на акције праћења популације крсташа, јер нова гнездећа сезона ускоро почиње.

- Феликс је све нервознији, све више показује жељу да изађе из кавеза. Кад се врати кући, биће, наравно, поново пуштен у природу. Постоји могућност да опет крене на Блиски исток, негде у том правцу, а врло је могуће и да неће. Често младе јединке, не само крсташа, неискусне, залутају. Или их понесу ваздушне струје, временска непогода, имају неки проблем с оријентацијом - каже Стојиљковић.

Крсташ симбол заједништва

Ружић додаје да је Феликсова прича, заправо прича о заједништву. Једна држава, једна организација или један човјек не могу ништа сами да промијене:

„Климатске промене, губитак биодиверзитета и нестабилност природних система захтевају глобалну сарадњу. Са људима у Либану можда немамо много културних или језичких веза, али нас повезује природа“.

Феликс је, са друге стране, показао, да није случајно на грбу Републике Србије:

- За својих осам месеци живота видео је и преживео више него просечан човек. Прошао је кроз изузетно опасне ситуације. То није само „наша птица“ – то је птица са грба државе и део заједничке природне баштине. Наставиће да живи свој дуги живот, надамо се да ће имати потомке - закључује Ружић.