Република Српска и њени грађани практично се налазе под санкцијама Запада иако таква одлука, формално, још није донијета ни у једној званичној институцији ЕУ, Велике Британије или САД.

Информација да је из европских фондова ових дана одобрено 303 милиона евра неповратне помоћи за инфраструктурне пројекте у БиХ, од чега сав новац иде за развој ФБиХ док Српској није припао ни цент, према оцјени аналитичара показује да су грађани Српске већ почели да трпе посљедице сукоба њеног политичког руководства с најмоћнијим западним државама.

– Подјела наведених грантова за изградњу аутопутева и реализацију пројеката водоснабдијевања, гдје су сва средства усмјерена ка ФБиХ, представљају јасан показатељ да је Европска унија ставила Републику Српску под санкције – каже за Српскаинфо бивши амбасадор БиХ у Бриселу Драшко Аћимовић.

Лицемјери из Брисела

Он не вјерује да ће институције ЕУ, макар у блиској будућности, формално увести санкције Српској јер је, како наводи, бриселска администрација заокупљена својим проблемима због рата у Украјини. Међутим, посљедња одлука да се Српска потпуно заобиђе приликом додјеле средстава за инфраструктурне пројекте, према његовим ријечима, показује да су санкције практично уведене.

– Мислим да се ту ради о лицемјерју званичног Брисела, јер са правне стране не постоји ништа спорно у томе што је парламент Српске, као званична институција, доносио неке одлуке. О тим одлукама треба разговарати на институционалном нивоу – каже Аћимовић.

Иначе, овакав расплет кризе у односима актуелног руководства Српске с ЕУ могао се предвидјети још прошлог љета, када је приликом завршетка радова на дионици ауто-пута коридора 5ц, од Јоховца до Руданке, лидер СНСД Милорад Додик јавно прозвао европске званичнике да “престану с политичким условљавањем”.

– Политичко условљавање није дио економије. Смањили сте нам жељу за ЕУ. Ваши шефови кажу да заустављамо коридор 5ц, јер нећемо да прихватимо унитарну БиХ. Не треба да нам говорите шта да радимо. Ако желите да будете партнери, онда сте добродошли – рекао је тада Додик, поручујући да ће Српска, ако буде потребно, наћи друге изворе финансирања за пројекте на њеној територији.

Зашто би ЕУ водила рачуна о народу…

Одговарајући на Додикове прозивке, из Делегације ЕУ у БиХ тада је истакнуто да је наведена дионица аутопута завршена управо захваљујући гранту ЕУ од 15 милиона евра, који је омогућио додатно финансирање у облику повољних кредита Европске банке за обнову и развој вриједних готово 70 милиона евра.

– Финансирање ЕУ за два инфраструктурна пројекта у Републици Српској на коридору 5ц и даље су обустављена због политичке кризе. Власти у држави не искориштавају пуни потенцијал механизама финансирања ЕУ, уз ризик губитка стотина милиона евра у улагањима у транспорт и енергетску инфраструктуру – упозоравали су тада из Делегације ЕУ, најављујући крај донација за Српску.

Некадашњи главни преговарач БиХ са ЕУ о процесу придруживања, Игор Давидовић, за Српскаинфо такође тврди да се грађани Српске због сукоба њихових лидера са Западом већ налазе под санкцијама.

– ЕУ не комуницира с народом, већ с његовим политичким руководством. Уколико то руководство стално шаље поруке да је ЕУ генератор лоших посљедица и нечег што нама овдје не треба, онда ЕУ нема ниједан разлог да шаље високу бесповратну финансијску помоћ тамо гдје није добродошла. Зашто би ЕУ водила рачуна о народу у Српској, уколико господин Додик и остали руководиоци сматрају да ћемо подносити све посљедице изостанка богатих финансијских грантова? Зашто би ЕУ показала више одговорности и емпатије према народу од политичара које је тај народ изабрао – пита Давидовић.

Мисија без ефекта

Коментаришући то што се одлука ЕУ о бојкоту Српске приликом подјеле 303 милиона евра неповратне помоћи БиХ званично нигдје “не води” као санкције, Игор Давидовић оцјењује да је Бриселу јасно да су досадашње санкције САД и Велике Британије против Милорада Додика и још неких функционера Српске биле без резултата.

– Онда се јавља став да било каква улагања у Републику Српску немају смисла, јер је то мисија без ефекта. Санкције могу бити проглашене или непроглашене, прокламоване или непрокламоване, али су увијек један вид притиска – каже Давидовић.

Пише: Борис Кнежевић