Тржиште Босне и Херцеговине је за Европу мало тржиште, али је врло довољно као „канта за смеће“, па смо свједоци да смо у рангу исхране месом као кућни љубимци Европске уније, изјавио је Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња.
Према његовим ријечима у Европској унији месо које је замрзнуто дуже од шест мјесеци даје се кућним љубимцима, док се у БиХ користи месо замрзнуто до годину дана.
– Значи све што треба да се баци иде за БиХ. И ту настаје велики проблем и зато имамо овакав дисбаланс, а Савјет министара је забављен својим играма и једноставно не жели да уреди тржиште – рекао је Маљчић.
Заправо врло ријетко при куповини меса знамо шта заправо купујемо. У маркетима на декларацијама наводи се земља поријекла меса, али без детаља када је животиња заклана, колико је дуго месо замрзнуто, када је одмрзнуто… Знамо само када је месо стигло у маркет.
Маљчић је истакао да с разлогом домаћи произвођачи савјетују становништво да обрати пажњу када купују месо из увоза.
Тренутно је увозна товна свиња јефтинија од домаће товне свиње, док је прасад пуно скупља од домаће, а према ријечима Маљчића, то није логично.
– Наши увозници, одговорно тврдим, превише прате само добит и не гледају на квалитет и шта се довози становништву, а и становништво не зна до када се може употребљавати свјеже месо и није прописано да знате да месо је употребљиво – до одређеног датума. То нико не зна – рекао је он.
Тврди да нема здравијих свиња од домаћих, јер је њихова исхрана базирана на класичном домаћим житарицама.
– У Европи је огромна прехрамбено-прерађивачка индустрија и велики број свиња се храни нуспроизводима те индустрије и самим тим је то врло јефтина, а нездрава храна, што преко меса даље утиче на људе – рекао је он.
Нагласио је да домаћи узгајивачи имају велики проблем – прекомјеран увоз, те да удружење покушава утврдити узроке.
– Једноставно више нас брине што осјећамо да нема интереса да се уреди тржиште. Имамо нелојалну конкуренцију по том питању – рекао је он.
Појаснио је да прерађивачи меса у Републици Српској често немају нож за клање, напомињући да се не увозе живе свиње, већ долази само конфекција или полутке.
Говорећи о раду Савјета министара Маљчић каже да се отварају тржишта са Латинском Америком, са Русијом.
– Та прича око отварања тржишта с Русијом, то није рађено да ми извозили, већ је Русија је постала велесила у узгоју свиња, самим тим имају вишка и вјероватно ће извоз свиња врло брзо кренути из Русије према Републици Српској и БиХ – додао је Маљчић.
О диспропорцији између увоза и извоза говоре и подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ. Наиме, увоз меса у БиХ је током првих пет мјесеци ове године већи за скоро 14 пута у односу на извоз.
У периоду јануар-мај ове године увезено је месо вриједности око 222 милиона КМ, док је извезено за 16,3 милиона КМ. Највише је увезено говеђег меса, свјежег или расхлађеног, за око 135 милиона КМ, свињског за око 46 милиона КМ, те меса перади и јестивих кланичких производа од перади за око 23 милиона КМ.
Највише меса и месних прерађевина увезено је из Холандије, и то за око 54 милиона КМ, а месо из ове земље најчешће се може наћи у маркетима.
Према подацима УИО током цијеле прошле године увезено је меса и месних прерађевина за око 590 милиона КМ, док је извезено за 46,2 милиона КМ.
