Белгија је квалификације завршила као прва у својој групи испред Аустрије, Шведске, Азербејџана и Естоније те најавила поход на висок пласман.
Сјајна генерација која је биљежила врхунске резултате посљедњих година сишла је са сцене, на којој су се појавили неки нови момци жељни доказивања уз неколико провјерених играча. Четвртфинале је био њихов домет на посљедња два Евра, док се нису прославили на Мундијалу у Катару (стали у групи), гдје су стигли као трећи из Русије. Сјајног Роберта Мартинеза 2023. године на клупи је наслиједио млади Италијан Доменико Тедеско, који има само 38 година, али од 2017. је тренер и то доста успјешан. Има Тибоа Куртоа, Јана Вертонгена, Кевина де Брујнеа, Аксела Витсела, Ромелуа Лукакуа, Томаса Мунијеа, Јаника Караска... гарантују искуство екипи, којој би енергију требало да донесу Шарл де Кетеларе, Јури Тилеманс, Зено Дебаст, Лоис Опенда... Са таквим појединцима може се очекивати да буду први у групи, јер су преостале три екипе по квалитету доста слабије.
Трећи пут као самостална држава Словачка ће бити учесник смотре најбољих репрезентација Старог континента. Занимљиво је да и њу са клупе предводи италијански тренер, а ријеч је о Франческу Калцони, који је од 19. фебруара ове године водио Наполи у Серији А умјесто Ватера Мацарија са којим се клуб растао. Калцони је Словачка први самостални посао, јер је до тада био помоћник у Перуђи, Александрији, Соренту, Емполију, Наполију и Каљарију. На прошлом ЕП запели су у групи, док су 2016. прошли у осмину финала, док се нису квалификовали на посљедња два СП. Словаци су били други у квалификационој групи иза Португалије, а испред Луксембурга, Исланда, БиХ и Лихтенштајна. Имају неколико квалитетних појединаца, прије свих Мартина Дубравку, Петера Пекарика, Милана Шкринијара, Јураја Куцку, Давида Ханоцку..., али њихов проблем представља несклад квалитета у екипи, јер појединци нису на потребном нивоу, што противник зна да искористи. Добре игре у квалификацијама дају им наду да могу до осмине финала, јер екипе против којих ће се борити за то су у њиховом рангу.
Румунија се враћа на ЕП након што није играла 2020, а прије тога наступила је само пет пута. Била је прва у својој квалификационој групи, испред Швајцарске, Израела, Бјелорусије, такозваног Косова и Андоре. Истини за вољу, није ни имала посебно јаке ривале па зато и не треба да чуди њен добар пласман. Са клупе је предводи Едвард Јорданеску, који је на тој позицији од 2022. године. Он ће покушати да репрезентацији врати стару славу, коју јој је донио његов отац Анхел, који је у три наврата водио национални тим. Највећи успјех правио је средином деведесетих година прошлог вијека, када су сјајно играли на СП у САД, били учесници ЕП 1996, као и СП 1998. године. Прва имена тима су Флорин Ница, Раду Драгушин, Георг Пушкаш, Јанис Хаџи, Николае Станчију, Разван Марин..., који ће покушати да прођу групу, што би за њих представљало велики успјех. Тешко ће урадити нешто више, јер екипа нема тај квалитет као и искуство које је потребно за наступ на великим такмичењима.
Украјина је уз Грузију и Пољску трећа екипа која је наступ на Европском првенству изборила кроз бараж. Била је трећа у квалификационој групи иза Енглеске и Италије, иако је имала исти број бодова као “азури”, док су иза ње остали Сјеверна Македонија и Малта. У баражу је прво надиграна БиХ (2:1), а потом и Исланд истим резултатом. Украјинцима ће ово бити четврто заредом учешће на ЕП и може се очекивати да га искористе као промоцију својих политичких циљева, као што то чине на свим осталим пољима. Само је питање колико ће им УЕФА дозволити да се промовишу током такмичења. На клупи је прослављени Сергеј Ребров, који је 2023. године наслиједио привремено рјешење Руслана Ротана, односно Александра Петракова. На располагању има неколико врсних појединаца, међу којима се истичу Сергеј Сидорчук, Андреј Јармоленко, Руслан Малиновски, Роман Јаремчук, Михајло Мудрик, Александар Зинченко, Андреј Лунин, Виталиј Миколенко... Велики је знак питања колико ће моћи да добаце, јер су оптерећени и нефудбалским стварима. Имају квалитет да се умијешају у борбу за друго мјесто, које доноси сигуран пролазак у осмину финала. Ипак све ће зависити од психолошког момента.
Распоред:
17. јун Румунија - Украјина (15)
17. јун Белгија - Словачка (18)
21. јун Словачка - Украјина (15)
22. јун Белгија - Румунија (21)
26. јун Словачка - Румунија (18)
26. јун Украјина - Белгија (18)
