Све што смо тридесет година стицали нашло се на гомили на улици! Ћерка је успела да узме икону, унук се уплашио и почео да плаче. Није пријатно када вам на врате бану косовски полицајци и кажу вам: Имате 10 минута да изађете, покупите само личне ствари!

Овако за Спутњик почиње своју причу, у коју ни сам још не може да повјерује да се десила, Радисав Јанићијевић кога је са породицом косовска полиција избацила из дома у Северној Митровици.

Бескућници на правди Бога

Тај стан он је легално откупио давних дана и за њега посједује сву документацију.

- Шта да вам кажем. Не схватам. Стан сам откупио, постоје сви документи за то, а суд је пресудио у корист Албанца који никада није ни живео у том стану. Још ми кажу што се ниси нагодио са њим па од њега откупио стан?! Како да откупим свој стан од човека који нема никакав доказ да је стан његов? Тај стан је пре рата дат оцу тог Албанца на коришћење од стране наше војске јер су то били војни станови а он је радио као цивил при војсци. Човек је самовољно напустио стан који му је био дат не у закуп, него буквално на коришћење. О томе постоји документација као и документ којим му се одузима право на коришћење стана јер није у њему боравио и није плаћао комуналије - узрујано прича Радисав који се тренутно налази у болници јер је троструки носилац бајпаса и кога је ово све додатно уздрмало.

- Цео живот нам је избачен на улицу, врло бахато је све готово уништено. Унук ми се играо у дворишту када су косовски полицајци опколили зграду, препао се озбиљно као и остали станари! А ми, шта смо могли кад је толика сила закуцала на врата сем да урадимо шта траже. И није се то само десило нама. Дан раније су из суседне зграде избацили трудну жену из њеног стана по истом принципу. Албанац дође са два сведока и њему се призна право, а нама са документацијом не! Значи, сада свако од њих може да упре прстом у неки стан или кућу и да каже, то је моје! Два сведока и то је то! Оправдање је прогон за време ратних дејстава! Ма немој! - сада већ бијесно прича саговорник Спутњика.

Како каже, ако је отац Албанца који му је узурпирао стан отишао јер се плашио ратних дејстава као је онда у том стану живио други Албанац, додуше илегално, све док није отишао самовољно на другу локацију.

- Мене је тај други Албанац, коме је у том стану који сам откупио у моменту када сам га добио од фирме у којој сам радио, частио вискијем јер сам га нашао преко Кфора како би он узео остатак ствари које је оставио у мом стану! Албанац који је узео мој стан уз помоћ приштинских институција има куће у јужном делу Митровице. Ја адвоката нисам хтео да ангажујем јер сам рачунао да су документа сасвим довољан доказ да је стан мој и да никада није био у власништву никог другог сем државе Србије, односно, предузећа у ком са радио - објашњава Јанићијевић.

Албанци са два свједока могу све

Куда даље, не зна ни сам. Каже, тренутно су му жена и кћерка са унуком код рођака, траже им смјештај нешто трајно, јер стан по ономе што је добио од приштинског суда не може да поврати.

- Код њих тога нема. То је трајна одлука, а ја не знам ни да ли имам правне могућности да се даље борим за своју имовину и пред којим судом! Где и коме да се жалим! Бојим се за супругу, она је оперисала рак желуца пре неколико година и није баш добро сада, јер је ово јако потресло и уплашило.. Обоје смо болесни, деца наша, кћери и мој унук више немају свој дом у коме су расле, мој унук неће моћи да каже да иде код бабе и деде јер смо на правди бога постали бескућници - потресено прича Радисав.

Он даље објашњава да се у рјешењу које је добио све своди на то да се све десило прије 1999. године.

- А човек чији је син сад узео наш стан никада није поднео захтев за откуп стана. Право на стан је изгубио 1998. године пре ратних дешавања јер га није наменски користио, то јест, није у њему становао и плаћао дажбине. У том стану су други становали, због чега му је право на коришћење стана и одузето од стране фирме – власника. Решење о раскиду уговора са њим је донето, и то постоји као документ. Он је 2005. поднео захтев да му се стан који никада није био у власништву његовог оца врати, јер је, како наводи, под Милошевићевим режимом „насилно истеран“. То није тачно! На суду сам био са свим документима, и чуо сам да су након првог рочишта пресудили у моју корист да би се преко ноћи та одлука променила! Човек је нашао познатог адвоката и ето - каже Радисав.

Ја имам сведоке, наставља он, који су под пуном материјалном и кривичном одговорношћу мимо докумената која поседујем, пред судом Унмика посведочили да је стан у мом власништву и да овај човек који је сада у мом стану никада ту није живео и да је његов отац док је имао право коришћења стана тај исти изнајмљивао другим Албанцима.

- Ово што се десило мени, може се десити и другим Србима из тих зграда јер очито је да са два сведока без докумената Албанци могу да покажу на било који наш стан или имање, кућу и да кажу да је то њихово, и позову се на то да су протерани због режима Милошевића и то је то! Наша документа, значи, не значе ништа пред судом у Приштини - закључује он своју причу са уздахом који говори више од ријечи.