Sve što smo trideset godina sticali našlo se na gomili na ulici! Ćerka je uspela da uzme ikonu, unuk se uplašio i počeo da plače. Nije prijatno kada vam na vrate banu kosovski policajci i kažu vam: Imate 10 minuta da izađete, pokupite samo lične stvari!

Ovako za Sputnjik počinje svoju priču, u koju ni sam još ne može da povjeruje da se desila, Radisav Janićijević koga je sa porodicom kosovska policija izbacila iz doma u Severnoj Mitrovici.

Beskućnici na pravdi Boga

Taj stan on je legalno otkupio davnih dana i za njega posjeduje svu dokumentaciju.

- Šta da vam kažem. Ne shvatam. Stan sam otkupio, postoje svi dokumenti za to, a sud je presudio u korist Albanca koji nikada nije ni živeo u tom stanu. Još mi kažu što se nisi nagodio sa njim pa od njega otkupio stan?! Kako da otkupim svoj stan od čoveka koji nema nikakav dokaz da je stan njegov? Taj stan je pre rata dat ocu tog Albanca na korišćenje od strane naše vojske jer su to bili vojni stanovi a on je radio kao civil pri vojsci. Čovek je samovoljno napustio stan koji mu je bio dat ne u zakup, nego bukvalno na korišćenje. O tome postoji dokumentacija kao i dokument kojim mu se oduzima pravo na korišćenje stana jer nije u njemu boravio i nije plaćao komunalije - uzrujano priča Radisav koji se trenutno nalazi u bolnici jer je trostruki nosilac bajpasa i koga je ovo sve dodatno uzdrmalo.

- Ceo život nam je izbačen na ulicu, vrlo bahato je sve gotovo uništeno. Unuk mi se igrao u dvorištu kada su kosovski policajci opkolili zgradu, prepao se ozbiljno kao i ostali stanari! A mi, šta smo mogli kad je tolika sila zakucala na vrata sem da uradimo šta traže. I nije se to samo desilo nama. Dan ranije su iz susedne zgrade izbacili trudnu ženu iz njenog stana po istom principu. Albanac dođe sa dva svedoka i njemu se prizna pravo, a nama sa dokumentacijom ne! Znači, sada svako od njih može da upre prstom u neki stan ili kuću i da kaže, to je moje! Dva svedoka i to je to! Opravdanje je progon za vreme ratnih dejstava! Ma nemoj! - sada već bijesno priča sagovornik Sputnjika.

Kako kaže, ako je otac Albanca koji mu je uzurpirao stan otišao jer se plašio ratnih dejstava kao je onda u tom stanu živio drugi Albanac, doduše ilegalno, sve dok nije otišao samovoljno na drugu lokaciju.

- Mene je taj drugi Albanac, kome je u tom stanu koji sam otkupio u momentu kada sam ga dobio od firme u kojoj sam radio, častio viskijem jer sam ga našao preko Kfora kako bi on uzeo ostatak stvari koje je ostavio u mom stanu! Albanac koji je uzeo moj stan uz pomoć prištinskih institucija ima kuće u južnom delu Mitrovice. Ja advokata nisam hteo da angažujem jer sam računao da su dokumenta sasvim dovoljan dokaz da je stan moj i da nikada nije bio u vlasništvu nikog drugog sem države Srbije, odnosno, preduzeća u kom sa radio - objašnjava Janićijević.

Albanci sa dva svjedoka mogu sve

Kuda dalje, ne zna ni sam. Kaže, trenutno su mu žena i kćerka sa unukom kod rođaka, traže im smještaj nešto trajno, jer stan po onome što je dobio od prištinskog suda ne može da povrati.

- Kod njih toga nema. To je trajna odluka, a ja ne znam ni da li imam pravne mogućnosti da se dalje borim za svoju imovinu i pred kojim sudom! Gde i kome da se žalim! Bojim se za suprugu, ona je operisala rak želuca pre nekoliko godina i nije baš dobro sada, jer je ovo jako potreslo i uplašilo.. Oboje smo bolesni, deca naša, kćeri i moj unuk više nemaju svoj dom u kome su rasle, moj unuk neće moći da kaže da ide kod babe i dede jer smo na pravdi boga postali beskućnici - potreseno priča Radisav.

On dalje objašnjava da se u rješenju koje je dobio sve svodi na to da se sve desilo prije 1999. godine.

- A čovek čiji je sin sad uzeo naš stan nikada nije podneo zahtev za otkup stana. Pravo na stan je izgubio 1998. godine pre ratnih dešavanja jer ga nije namenski koristio, to jest, nije u njemu stanovao i plaćao dažbine. U tom stanu su drugi stanovali, zbog čega mu je pravo na korišćenje stana i oduzeto od strane firme – vlasnika. Rešenje o raskidu ugovora sa njim je doneto, i to postoji kao dokument. On je 2005. podneo zahtev da mu se stan koji nikada nije bio u vlasništvu njegovog oca vrati, jer je, kako navodi, pod Miloševićevim režimom „nasilno isteran“. To nije tačno! Na sudu sam bio sa svim dokumentima, i čuo sam da su nakon prvog ročišta presudili u moju korist da bi se preko noći ta odluka promenila! Čovek je našao poznatog advokata i eto - kaže Radisav.

Ja imam svedoke, nastavlja on, koji su pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću mimo dokumenata koja posedujem, pred sudom Unmika posvedočili da je stan u mom vlasništvu i da ovaj čovek koji je sada u mom stanu nikada tu nije živeo i da je njegov otac dok je imao pravo korišćenja stana taj isti iznajmljivao drugim Albancima.

- Ovo što se desilo meni, može se desiti i drugim Srbima iz tih zgrada jer očito je da sa dva svedoka bez dokumenata Albanci mogu da pokažu na bilo koji naš stan ili imanje, kuću i da kažu da je to njihovo, i pozovu se na to da su proterani zbog režima Miloševića i to je to! Naša dokumenta, znači, ne znače ništa pred sudom u Prištini - zaključuje on svoju priču sa uzdahom koji govori više od riječi.