Европска комисија преиспитује оправданост одлуке о забрани извоза дрвета и производа од дрвета које су надлежни у БиХ донијели средином јуна ове године, јер сматра да је овим потезом направљен пропуст у Споразуму о стабилизацији и придруживању.

Откривају то у Дирекцији за европске интеграције (ДЕИ) БиХ из које наводе да је два мјесеца од усвајања забране делегацја ЕУ у БиХ тражила консултације, које су одржане 21. септембра.

На њима су присуствовали представници Генералног директората Европске комисије за сусједство и преговоре (ДР НЕАР), Генералног директората Европске комисије за трговину (ДР ТРАДЕ), Делегације ЕЕ у БиХ, Министарства спољне трговине и економских односа, Министарства спољних послова, Мисије БиХ у ЕУ и Дирекције за европске интеграције БиХ.

– Представници Европске комисије указали су на процедуралне пропусте везано за поштовање Споразума о стабилизацији и придруживању, посебно члан 40. Према овом ставу када изузетне и критичне околности које захтијевају тренутно дјеловање онемогућавају претходно обавјештење или разматрање, стране могу почети примјењивати мјере предострожности, потребне за рјешавање ситуације, али су о томе дужне одмах обавијестити другу страну – наводи се у информацији коју је Дирекција за европске интеграције припремила за сједницу Вијећа министара БиХ.

На истом састанку, додају они, од БиХ су тражени статистички подаци и аргументи који оправдавају доношење одлуке о привременој забрани извоза.

Из министарства трговине и економских односа су им образложили проблеме који су узроковали поремећај на тржишту Босне и Херцеговине и критичне нестаишице производа, пише capital.ba.

– Европска комисија је закључила да ће формални став о оправданости позивања на члан 40 Споразума о стабилизацији и придруживању доставити након што проуче податке који оправдавају доношење Одлуке по тој основи, а које ће им доставити Министарство вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине – наводи се у информацији ДЕИ БиХ.

Подсјећамо, три мјесеца након усвајања одлуке, надлежни у БиХ су је продужили до 31. јануара наредне године.

Иако је забрана донесена како би се стабилизовало домаће тржиште и смирило “дивљање” цијена, мало ко је осјетио било какве бенефите.