Влада Републике Српске исплатила је више од 65 милиона марака помоћи по разним основама, а за санирање посљедица коронавируса.

Оно што је интересантно је да су позамашне цифре исплаћене и привредницима и организацијама које су лани оствариле знатно већу добит него 2019. године, док су некима исплаћивана средства иако им у току пандемије није био забрањен рад.

У Европској унији бројне фирме су вратила средства која су им исплаћивана у току пандемије, а неке државе су критеријумима наводиле да ће мора вратити новац ако буду позитивно пословали.

Влада Републике Српске на то није трошила вријеме када је одлучивала коме ће дати помоћ.

Напротив, у Републици Српској средства су издвајана чак и за грађевинске фирме које су лани радиле више него икада и којима никад није био забрањен рад, а привредници који су остварили знатно веће добити него 2019. године, нису ни помислили сами да врате помоћ грађанима којима је она такође потребна.

Помоћ за фармацеутске компаније

Анализом списка корисника државне помоћи и финансијских извјештаја компанија портал CAPITAL је открио неколико случајева гдје су средства из Буџета Републике Српске добила и бројна предузећа којима она није била потребна.

Један од примјера је компанија „Крајина гроуп“ којима је за април 2020. године на име дјелимичног престанка рада или смањеног обима посла исплаћено 7.738 КМ иако је ово предузеће у години пандемије остварило знатно већу добит и профит у односу на 2019. годину.

Лани су приходовали 14,3 милиона марака, док им је претпрошле године приход износио 4,7 милиона КМ.

И добит им је, као и већини фармацеутских кућа, значајно увећана па су тако 2020. године били у плусу 1,2 милиона КМ, а годину раније 24.235 марака.

Као власник компаније „Krajina Group“ води се предузеће „Gobos investment“, а оно што је занимљиво је да та фирма, према подацима АПИФ-а из године у годину остварује једнак приход и добит, што би у пракси значило да су им изједначени приходи и расходи, а као власник „Gobosa“ води се Ранка Ружевић.

Фирма се, према поменутим подацима, бави трговином разноврсним производима.

„Икеа“ вратила добијену државну помоћ

Шведска компанија „Икеа“ која између осталог послује и у Хрватској обавијестила је раније, према писању хрватских медија, Хрватски завод за запошљавање да жели вратити добијену државну подршку од 3,8 милиона куна коју је користила за мартовске и априлске плате, а на једнак потез су се одлучили и у другим земљама у којима послују.

На овакав поступак су се, како су истакли, одлучили јер се ситуација поправила набоље. Како су још прошле године објавили медији у Хрватској, бројни предузетници су још у јуну 2020. године одустали од даљњег кориштења накнаде.

Најчешћи разлог одустанка је био немогућност доказивања пада прихода за више од 20 одсто, док су се дестине привредних субјеката, попут „Икее“ одлучиле вратити сав примљени државни новац.

„Williams“ставио у џеп 10,5 милиона КМ

Због пандемије је, у марту прошле године, рад био забрањен многим привредницима те им је усљед тога исплаћена и помоћ најчешће у виду минималних плата и доприноса.

Оно што је интересантно да су неки од њих у прошлој години остварили и много већи и приход и профит него 2019. године.

Једно од таквих предузећа су и кладионице „Williams“ Бањалука које су лани оствариле приход од 34,3 милиона КМ, док су годину раније приходовали нешто више од 30 милиона марака.

Већа им је била и добит која је у години пандемије износила 10,5 милиона КМ, а претпрошле године 9,8 милиона марака.

За март је помоћ у износу од скоро 100.000 КМ добило и предузеће „Centrum trade“ из Бањалуке иако су у години панедмије остварили добит већу од оне из 2019. године.

Наиме, лани су били у плусу 4,2 милиона марака, а годину раније 4,1 милион КМ.

Новац и великим трговинским ланцима

Средства за април за смањен обим пословања је добило и предузеће „Fructa trade“ из Дервенте и то у износу од 97.500 КМ иако су лани били у плусу 8,7 милиона марака, а годину раније 9,3 милиона КМ.

Ситуација по питању прихода им је била обрнута па су тако у 2020. години имали 174,5 милиона КМ, а претпрошле године 172,3 милиона марака прихода.

Према подацима АПИФ-а значајно су смањили и број радника, па су тако у 2019. години су имали 1401 радника, а прошле године 1351 запосленог.

Помоћ грађевинцима који су радили пуном паром

Једна од фирми којој је, према подацима Пореске управе, исплаћено 25,5 хиљада марака је и „Темпо градња“ у власништву предузећа „M.com“, а чији је сувласник Веселко Малбашић.

Основна дјелатност ове фирме је организација и извођење грађевинских пројеката, те стварање нових некретнина за продају.

Иако им је приход значајно смањен, ово предузеће је лани ипак било у плусу и то 3,2 милиона марака.

Интересантно је напоменути и то да, према АПИФ-овим подацима стоји да прошле године нису запошљавали ниједног радника, док су их 2019. године имали 45.

Помоћ је исплаћена и „Нискоградњи“ из Лакташа која је у власништву Љубомира Ћубића. Њима су исплаћене 23.214 КМ, а и они су у години пандемије били у плусу и то 4,2 милиона марака, док су претпрошле године остварили мању добит која је износила 3,1 милион КМ.

Оно што је интересантно је да су лани са много мањим приходом у вриједности од 42,6 милиона КМ остварили већу добит, него годину раније када им је приход износио 60,3 милиона марака.

Објема поменутим фирмама је помоћ исплаћена за април прошле године, због дјелимичног престанка рада или смањеног обима пословања иако из примјера „Нискоградње“ видимо да су лани остварили чак и већу добит.

Новац и то у износу од 54.166 КМ је добило и предузеће „Арс инжењеринг“ из Бањалуке у власништву Ранка Скоке које је са 12 радника више него у 2019. години остварило и већу добит и то у износу од 672.515 КМ, док су претпрошле године били у плусу 616.828 марака.

То предузеће се бави архитектонском дјелатношћу, те иако им је помоћ одобрена на име дјелимичног престанка рада или смањеног обима пословања чини се да нису испунили ни први, ни други услов.

Грабовац: Европске компаније примјер друштвеноодговорног пословања

Извршни директор Удружења економиста  „SWOT“ Саша Грабовац за портал CAPITAL истиче да примјери компанија у ЕУ које су вратиле помоћ добијену за вријеме коронавируса представља добру етику и осјећај за друштвено одговорно пословање, а који су свакако добро дошли.

- То је веома позитиван примјер, али ми ћемо га код нас јако ријетко срести, иако је то пожељно понашање које би требало бити нека уобичајена пракса, како би помоћ дошла до оних којима је то стварно потребно - казао је Грабовац.

Навео је примјер да се на овим просторима често дешава да грађани који имају јако вриједну имовину буду корисници олакшица у виду неких социјалних примања, што нам, како истиче, указује на класични недостатак социјалне карте и доводи до тога да се новац дијели онима којима није потребан.

Говорећи о начину расподјеле помоћи на који је то учинила Влада РС Грабовац је истакао да је у тако кратком року тешко направити добре критеријуме који ће бити подједнаки за све и предвидјети сваку могућу ситуацију.

- Веома често се код додјеле субвенција и у неким другим приликама дешавало да субвенције не добију они којима су заиста потребне и то због неких формалних недостатака, није та шифра дјелатности или није дефинисана претежна дјелатност, како је регистровано.. тако да често долази и у другим ситуацијама да помоћ не добију праве фирме - рекао је Грабовац.

Нагласио је да је Влада Републике Српске требала водити рачуна да онима који су радили пуном паром није било потребно давати субвенције него их преусмјерити на фирме којима је то заиста неопходно.

„Веома је тешко предвидјети све ситуације, па се често дешава да одређени критеријум не буде праведан и да у једном свом дијелу не испуни намјере због којих је и прописан“, закључио је Грабовац.

За Аћића то су спорадични примјери

Директор Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић свесрдно брани послодавце, без „самокритике“ оних који су из свега изашли богатији, а добили су новац грађана Српске који су и сами претрпјели тешку, финансијску годину.

Уколико је, каже, и било послодаваца који су остварили подршку, а да нису имали штету, ту се „ради о спорадичним појавама“.

- Реакција Владе Републике Српске на иницијативу Уније послодаваца је била доста брза, прилично ефикасна и доприњела стабилизацији економије у веома изазовном периоду појаве инфекције. Највећи број компанија је претрпио значајне штете које су биле саниране из унутрашњих резерви послодаваца, али и из подршке Владе - навео је Аћић и додао да је Унија иницирала нови сет подршке за фирме које још трпе посљедице у сектору превоза путника, угоститељства и туризма.

Бојана Нинковић (Capital)