Шездесетдеветогодишњи Жарко Јововић међу ријетким је мајсторима за одржавање лифтова у Фочи. Поправио их је на стотине широм бивше Југославије. Тренутно у Фочи одржава десетак.

Знатижеља да схвати на који начин функционишу, како један тастер „зна“ кад треба лифт да крене, кад да се заустави, кад да се врата отворе или затворе, још у младалачким данима опредијелила га је за изучавање овог заната, прича Јововић за Радио Фочу.

- Завршио сам електромеханичарски занат за апарате у домаћинству. Молбу за сервисере лифтова предао сам 1975. године у сарајевско предузеће „Давид Пајић“, отишао у Београд на полугодишњу обуку, након чега сам практично полагао. Постао сам помоћник сервисера, а убрзо и водећи монтер - каже Јововић.

Фото: radiofoca.com

До 1992. одржавао је половину сарајевских лифтова. Изузетно одговоран и сложен посао који воли и најбоље познаје наставио је у Фочи.

 Пријератних година, прича, и те како је било посла. Данас, све мање. Ипак, ни у седмој деценији није му тешко да буде на располагању грађанима. На терен најчешће излази када лифт стане због несавјесног руковања.

- Проблем је и кад неко баци жваку, па врата не могу довољно да приђу. Налазио сам и кошпице од воћа које заглаве врата. Постоји и низ других примјера, када насилно поломе браву, ручицу или неке сигурносне дијелове, контакт прилазних врата или електромеханичку браву - наводи Јововић.

Без обзира што су неки фочански лифтови направљени прије 40 или 60 година, старост не одређује њихову безбједност, каже Јововић. Најважније је редовно сервисирање.

Ниједан лифт не може да се тек тако откачи и пропадне, што су, каже, најчешће заблуде.

-  Ако једно носиво уже пукне одмах се мијења, али се никада неће десити да пукну два од рецимо три ужета или од осам на теретним лифтовима. Само једно уже може да издржи масу од 1.500 килограма, али замислимо превентиву од три ужета. Чак и кад би се десило да неким чудом пукну све сајле постоји такозвани регулатор брзине који аутоматски кочи лифт чим пређе брзину називне вриједности. Ножевима од високолегираног челика хвата за шине водилице и аутоматски се укопава. У сваком лифту има довољно кисеоника, тако да због тога нико не треба да буде у страху - истиче Јововић.

 За лифтове шаљиво каже да су једини превоз који се не плаћа.

Подсјећа да су у Фочи лифтови углавном у власништву заједница етажних власника и да о њима, најприје, треба да се брину станари.