У Републици Српској се сваке године биљежи пораст броја дјеце са различитим тешкоћама у развоју, а правовремено препознавање и дјеловање кључно је за њихов напредак и повољан исход.

Ово су ријечи Ана-Марије Драгичевић, најбољег студента одсјека Специјалне едукације и рехабилитације Медицинског факултета у Фочи за 2022. годину, која је дипломирала са просјечном оцјеном 9,24 и на обиљежавању 30. годишњице рада Универзитета у Источном Сарајеву добила Захвалницу за постигнуте резултате у школовању.

Драгичевић већ пет година живи у Фочи, а поријеклом је из Српца, гдје је од најмлађих дана, као члан Савјета ученика и волонтер хуманитарних организација, радила у креативним радионицама са дјецом са посебним потребама из србачког удружења “Извор” и ова дружења су, истиче, прерасла у право пријатељство и опредијелила је за избор будућег занимања.

- То је био и преломни тренутак јер сам могла у континуитету пратити рад дефектолога и осјетити добре и лоше стране овог занимања. Овај посао је такав да захтијева сталну надоградњу и нема одређен рок завршетка, већ управо кроз тај процес постајемо једна велика породица која прелазећи мале циљеве долази до остварења снова - каже Драгичевићева.

Специјална едукација и рехабилитација је једна од најмлађих грана у медицини, што, према ријечима Драгичевићеве, отвара широк спектар могућности за истраживање и напредак, али оставља и низ питања без одговора, претпоставки и недоумица.

- На нашим просторима тек се увиђа могућност развоја и дјеловања оваквих особа у друштвеној заједници. Балканско подручје, нажалост, још има укоријењено вођење тиме шта неко не може, не обраћајући пажњу на јаче стране које има свако дијете, и ако се оне на вријеме препознају, успјех ће бити загарантован. То и јесте наш задатак да сваком дјетету пружимо подршку и могућност за развој успјеха и припадности - рекла је она.

Ана-Марија, дјевојачког презимена Татић, била је успјешна у карате и џудо спорту освојивши више од 50 медаља на домаћим и међународним такмичењима.

Носилац је црног појаса, а на свјетском првенству у борилачким вјештинама у белгијском Антверпену 2012. године освојила је злато у карате борбама.

- Ова признања представљају темељ моје личности и та дисциплина, истрајност, труд и жеља за напретком остали су дубоко урезани у моју личност - истакла је Драгичевићева.

Иако је тренутно незапослена, понуда за посао има, али јој је у овом тренутку породица на првом мјесту, јер се почетком године остварила у улози мајке.

У Фочи живи са супругом и кћерком, али редовно долази у Србац и има контакте са матичним удружењем које јој је много помогло у усавршавању.

Недостатак регистра

Драгичевићева истиче да је рана интервенција кључни фактор за напредак, а на подручју Српске има доста установа и удружења која се баве овом проблематиком.

- Остварује се све боља сарадња са школама и наставним кадром који је спреман да помогне дјеци са развојним поремећајима. У нашој земљи највећи проблем представља чињеница да немамо јединствен регистар и самим тим је јако тешко пратити број ових лица. Завршетком школовања у систему практично губимо информације о даљој обуци и животу. Законом су регулисане одређене тачке које се тичу запошљавања и додатне обуке младих са тешкоћама у развоју, али код нас то све веома лоше функционише а промјене су јако мале, тако рећи непримјетне - нагласила је Драгичевићева.

Пише: Дејан Јовичић