Ако Фонд здравственог осигурања Републике Српске потпише уговор са добављачем инсулинских пумпи који је изабран као најповољнији понуђач на тендеру, вратићемо се неколико година уназад, а највећи проблем имаће дјеца обољела од дијабетеса.

Тврди ово Дејан Травар из Бањалуке, отац четворогодишње дјевојчице којој је успостављена дијагноза дијабетес тип 1, још када је имала двије и по године.

– Зашто сте изабрали понуђача за инсулинску пумпу која се не препоручује дјеци са дијабетесом? Пумпа није компактибилна са било којим сензором за континуирано мјерење шећера у крви и коју ниједан доктор неће препоручити малим пацијентима – питао је Дејан на свом твитер профилу надлежне у Фонду здравственог осигурања Републике Српске.

Добио је кратак одговор како поступак јавне набавке инсулинских пумпи још није завршен и да није потписан уговор ни са једним добављачем.

Болус калкулатор

Инсулинска пумпа је мали механички уређај за давање инсулина обољелима од дијабетеса.

– Још 2013. године, у акцији „С љубављу храбрим срцима“, набављене су пумпе које су имале интегрисани болус калкулатор и могућност повезивања са сензорима мјерења шећера. Фонд ЗО је и у наредним годинама тендером набављао исте и сличне пумпе са интегрисаним болусима и могућностима повезивања са сензорима. А сад то неће бити могуће јер Yпсо пумпе, које су предвиђене, то немају и не подржавају – упозорава Травар.

До сада су набављане пумпе које су, како каже, имале интегрисан болус калкулатор у самој пумпи, док "Ypso" пумпа нема. 

– У преводу значи да се код претходних пумпи, а и понуђене која нија прошла на тендеру, програмирају параметри у самој пумпи по којој она израчуна колико је тачно инсулина потребно одређеном пацијенту за одређени оброк. Пацијент мора да израчуна количину угљених хидрата коју намјерава појести и измјерити тренутну вриједност шећера. А код "Ypso" пумпе се сва прерачунавања дешавају на апликацији на паметном телефону, нису интегрисана у пумпу, већ се на основу унесене вриједности угљених хидрата и тренутног шећера у апликацији израчуна количина инсулина која ће се испоручити за одређени оброк и онда се та вриједност ручно уноси у пумпу – објашњава Травар.

Бодовање

Он оцјењује да је трагично то што су у Фонду највише рангирали цијену, док уопште није било бодова за техничке могућности инсулинске пумпе.

На тендеру је као најповољнији поунђач изабрана форма „ICM“ из Бијељине, која је понудила да испоручи 24 "Ypso" инсулинске пумпе за 79.992 КМ, док је другорангирани понуђач, фирма "Epsilon research International“ Бањалука, понудио цијену од 96.000 КМ за исту количину, само су у питању "Medtronic" пумпе.

У Фонду нам потврдили да поступак јавне набавке инсулинских пумпи још није завршен и да ни са једним добављачем није потписан уговор. Разлог је жалба.

На тендер су се пријавила два добављача, а због уложених жалби поступак није окончан.

– Жалба је уложена на Одлуку о избору најповољнијег понуђача којом је Фонд изабрао економски повољнију понуду, водећи рачуна о одговорном управљању средствима обавезног здравственог осигурања – наводе у Фонду.

Због жалбеног поступка нису могли да нам кажу ко и зашто се жалио.

Квалитет

Инсулинске пумпе оба добављача су, како кажу, регистроване у Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ и посједују све неопходне сертификате који гарантују квалитет и сигурност производа.

– Фонд уназад неколико година финансира инсулинске пумпе за приоритетне пацијенте. Већ годинама финансирамо и потрошне материјале за инсулинске пумпе, а будући да су осигураници који имају дијабетес ослобођени плаћања партиципације, пумпе и потрошни материјал су у потпуности о трошку Фонда – дакле без личног учешћа пацијената у овим трошковима – додају они.

Иначе, Фонд на јавним набавкама набавља инсулинске пумпе и изабрани добављач их доставља Универзитетском клиничком центру, док љекари на основу медицинских индикација утврђују приоритете за добијање ове пумпе.

Осим пумпи и потрошног материјала, Фонд за обољеле од дијабетеса у потпуности финансира инсулине, тракице за мјерење шећера, ланцете, шприцеве, игле, те апарате за брзо одређивање глукозе у крви.

Фонд ЗО не финансира сензоре већ тракице за мјерење шећера. Пацијенти већ годинама траже од Фонда да набавља сензоре, који су ефикаснији, једноставнији и безболнији од тракица.

Србија и Хрватскa

Са сензором је могуће у сваком тренутку знати ниво шећера, а тракице значе боцкање иглом што је за дјецу трауматично.

Због тога обољели у Републике Српске сензоре набављају у иностранству, сналазе се како знају и умију.

Из Хрватске га могу набавити за отприлике 100 КМ и то на црно (око 130 КМ је цијена код овлаштених заступника), а један сензор може да траје двије седмице. Паковање тракица од 50 комада у нашим апотекама кошта 37,5 КМ и могу да трају три дана.

Примјера ради, у Србији се за дјецу и одрасле пацијенте на пумпама одобравају годишње за континуирано мјерење шећера, а за све малољетнике који нису на пумпама одобрени су сензори.

У Хрватској за сву дјецу са дијабетесом тип 1 одобрене су инсулинске пумпе и сензори, док се одобравају чак и за старије особе са дијабетесом тип 2. Пумпе се набављају тендерски, а дијабетичари имају могућност бирања једне од три пумпе.

У појединим кантонима у ФБиХ, за дјецу су одобрене инсулинске пумпе, а рефундира се и набавка сензора.

У Републици Српској има укупно 21.353 особе које су обољеле од дијабетеса. Од тога је 438 старости до 18 година.