Октобарски, односно најближи фјучерси према индексу TTF, највећег европског гасног чворишта које се налази у Холандији, отворили су трговање на нивоу од 978,9 долара за хиљаду кубних метара, што представља раст од 2,6 одсто.

До 7.55 часова цијена је достигла 991,5 долара, односно порасла за 3,9 одсто. За поређење, обрачунска цијена претходног трговачког дана износила је 954,1 долар за хиљаду кубних метара.

Сукоб на Блиском истоку довео је до значајног поскупљења гаса у Европи. Просечне берзанске цијене у марту порасле су за готово 60 одсто у односу на фебруар и премашиле 600 долара за хиљаду кубних метара.

Посљедњих мјесеци цијене гаса биљеже велике осцилације. У јулу су обрачунске цијене порасле за готово 20 одсто на мјесечном нивоу и у просјеку износиле 637,5 долара за хиљаду кубних метара. У августу је просјечна обрачунска цијена достигла 745,4 долара, што је 17 одсто више него у јулу.

Током августа цијена гаса на берзи премашила је 800 долара за хиљаду кубних метара, први пут за пет мјесеци, док је почетком септембра пробила границу од 900 долара.

Крајем августа медији су, позивајући се на стручњаке, навели да није искључено да током зиме берзанска цијена гаса у Европи премаши 1.200 долара за хиљаду кубних метара због проблема са попуњавањем складишта.

У Русији су више пута истицали да је Запад направио озбиљну грешку одустајањем од куповине руских енергената, јер ће тиме упасти у нову, још већу зависност, условљену вишим цијенама.

У Москви су такође наводили да земље које су одустале од директне куповине руских енергената и даље преко посредника набављају руске енергенте по вишим цијенама, као и да ће наставити да купују руски угаљ, нафту и гас.