Аутокефалност Српске православне цркве, коју је код византијски цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Сава Немањић, догодила се на данашњи дан, 14. септембра, 1219. године.

Након што му је брат Стефан Немањић 1217. од папе добио краљевску круну, Сава одлази у Никеју, гд‌је се налазила престоница византијског цара и цариградског патријарха у егзилу, од кад су Латини освојили Цариград у крсташком рату.

Сава је постао први српски архиепископ са сједиштем у манастиру Жича, а од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.

Српска архиепископија постојала је све до 1346. године, када ју је цар Душан уздигао у ранг патријаршије.

Када је ријеч о правном положају српске цркве и њеном односу са државом у средњем вијеку, она је била држава у држави, тј. имала је сопствено законодавство, управу и судство.

Српска православна црква је помјесна и аутокефална црква, са достојанством патријаршије. Налази се на шестом мјесту у диптиху Православне цркве, послије Руске, а прије Румунске цркве.

На челу Српске православне цркве стоји патријарх српски, као њен врховни поглавар.