Дејтонски мировни споразум је зауставио рат, донио мир и наду у бољи живот. Временом тада нада се претворила у очај и бијег из земље.
Двадесет и четири године након потписивања Дејтонског мировног споразума, БиХ је на економском дну, а социјалне разлике су све веће, кажу економисти што на својој кожи најбоље осјете грађани.
Дејтонски мировни споразум је зауставио рат, донио мир и наду у бољи живот. Временом тада нада се претворила у очај и бијег из земље.
Двадесет и четири године након успостављања мира, ми данас имамо у суштини један колонијални систем који је наметнут и низбрдицу у сваком погледу, каже економиста Алекса Милојевић.
-У економском смислу успјели смо да путем приватизације продаје која нам је наметнута уништимо, распродамо једну моћну средње развијену привреду која нас је држала у горњој половини европских нација. Сада 24 године након Дејтона ми се налазимо на самом економском дну - каже
Милојевић.
У међувремену, под привидом развоја, уствари су расли само дугови.
-Прије десет година у Републици Српској ми смо зарађивали годишње 600 милиона марака, а сада ни 300 милиона марака. Распродали смо скоро све што је најврједније и само смо произвели једну класу богатих и једно огромно сиромаштво народа. У социјалном погледу, нама су сада социјалне разлике много веће него у вријеме потписа Дејтона - истиче Милојевић.
И чему може да се нада једна држава када су је многи напустили, а и они који су остали желе отићи.
-Само четири посто људи види своју будућност на простору БиХ, док само три посто види будућност своје дјеце на простору БиХ и ово је један од поражавајућих тренутака - каже Александар Мајић, замјеник предсједника Центра за демографска истраживања
Прецизних података о одласцима нема али незваничне процјене говоре да ће до 2030. године на просторима Српске живјети свега 800 000 људи.
