Прошлог мјесеца, тачније 28. фебруара 2025. године, навршила се 31. година од трагичног догађаја када су два америчка ловца Ф-16Ц, који су патролирали над БиХ оборили четири јуришника Ј-21 “Јастреб” Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске, који су се враћали са задатка бомбардовања складишта муниције у Бугојну и фабрике аритљеријских система ” Братство” у Новом Травнику.

Ово ангажовање НАТО авиона била је прва ратна акција коју су спровеле снаге Алијансе од његовог оснивања.

Још 1992. године током повлачења ЈНА из БиХ због погрешних процјена у фабрици наоружања ” Братство” у Новом Травнику остала је једна батерија најновијих самоходних вишецјевних бацача ракета М-87 ” Оркан” који је сматран најубојитијим оружјем ЈНА.

Вишецевни бацачи нису били комплетрирани у цјелости, а за то је било потребно најмање годину дана. До обавјештајних органа ВРС стигла је информација, да је у фабрици муниције „Славко Родић“ у Бугојну покренута производња ракета за ВБР "Оркан". Ријеч је било о моћном борбеном средству домета 50 километара, чијим би активирањем била угрожена одбрана Војске Републике Српске.

Одлучено је да се за овај задатак искористе јуришни авиони са којима је Ваздухопловство и противваздушна одбрана располагала.

За извршење задатка тражени су пилоти доборовољци и тек када је тим одабран речено им је шта је конкретни задатак и циљ.

На извршење задатка кренуло се 28. фебруара 1994. године, у раним јутарњим часовима. Са аеродрома Удбина полетјела су два авиона Ј-22 ”орао” и шест јуришника Ј-21 ”јастреб”. "Орлови" су имали задатак напад на складиште муниције у Бугојну, а "јастребови" напад на фабрику наоружања ”Братство” у Новом Травнику.

Са командног мјеста В и ПВО ВРС акцијом је руководио пуковник Угљеша Пеулић. Све јединице ВОЈИН су радиле и на показивачу АС-74 је била тачна ситуација у ваздушном простору.

Вод за електронско извиђање је пратио комуникације између НАТО снага које су спроводиле контролу Зоне забрањењог лета над БиХ.

Вођа јастребова донио је одлуку да дејствују по фабрици и да се враћају на аеродром Удбина бришућим летом. "Орлови" су бацили бомбе на складиште муниције, а "јастребови" напали фабрику у Новом Травнику. АВАКС НАТО који је летио изнад Мађарске у 6.35 часова открио је групу од шест авиона како лете на малој висини ка југу. НАТО је због кршења Резолуције УН о забрани борбених летова над Босном и Херцеговином реаговао слањем прво два ловца Ф-16Ц који су се налазили у патроли изнад Херцеговине.

По успјешно обављеном задатку "јастребови" су кренули ка матичном аеродрому, међутим по повратку авионе "јастреб" су пресрели амерички ловци Ф-16Ц. АВАКС је дао информацију о формацији авиона када су били изнад Јајца. Пар Ф-16 је тада био изнад Коњица и полетио је у пресретање. Срели су се изнад Новог Травника.

Првобитно, пилоти у авионима "јастреб" нису знали да су откривени. То су схватили тек кад је авион којим је летио пилот Звездан Пешић експлодирао у ваздуху, након што је погођен ракетом ваздух-ваздух. Амерички пилоти су српске авионе напали без упозорења. Том приликом погинули су поред пилота Пешића и пилоти Ранко Вукмировић и Горан Зарић. Њихови авиони оборени су Код Шипова, Герзова и села Бравско.

Пилот Урош Студен који је погођен изнад Влашића катапултирао се изнад Јајца, а пилот Златко Микеревић искочио је недалеко од Кључа. Пилот Златан Црналић је свој авион (ев. бр. 24275), иако тешко оштећен успио да спусти на аеродром Удбине. Директно у ваздуху су оборена четири авиона "јастреб", док је пети пао усљед оштећења и недостатка горива. Авион који је успио да се врати на аеродром послије је враћен у службу.

Што се тиче авиона Орао, који су учествовали у нападу на складиште муниције у Бугојну, о њима постоје доста „контрадикторни“ подаци.

Наводно су се по извршењу задатка извукли долином Неретве, на море и преко Сплита у бришућем лету успјели домоћи Удбине. Међутим, постоји и друга верзија приче, према којој се један од пилота у орлу упутио према Маховљанима. Међутим, у близини Бањалуке српског пилота су пресрела два ловца Ф-16Ц, те се он одлучио на смио подухват. Наиме, окренуо је авион према центру Бањалуке, и у бришућем лету изнад кровова Господске улице избјегавајући детекцију успио да спусти авион на аеродром.

Наводно, амерички пилоти су били задивљени летачким умијећем пилота у "орлу", те су обавијестили командни центар, да им је српски пилот побјегао. Касније је авион прелетео на Удбину. Према другом извору наводи се податак да су "орлови" полетјели са матичног аеродрома (Маховљани), а да је шест "јастребова" било из састава 105. вбр Српске војске Крајине и да су полетјели са Удбине. Према истом извору "орлови" су се по извршењу задатка вратили назад у базу, а да их летјеће радарске осматрачке станице Алијансе нису откриле. Будући да је било ријеч о пилотима из састава В и ПВО ВРС и да се погинули пилоти у тој акцији воде међу погинулим припадницима В и ПВО и саме ВРС, податак да је шест "јастребова" који су полетјели на задатак бомбардовања фабрике у Новом Травнику било из састава 105. вбр СВК, доста је непоуздан.

Радио-телевозији Србије прије готово шест година снимила је причу о грађевинцу „мајстору Урошу“, односно потпуковнику Урошу Студену, који је преживјели учесник ове трагичне битке, а он се у тој репортажи и присјетио неких ратних детаља.

Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад у фебруару 1994. године преминуо је 4. маја прошле године.

У једном од интервјуа за "Независне новине" Црналић се присјетио трагичног дана и окршаја са чувеним америчким авионима ”Ф-16”.

– Са различитих праваца смо дејствовали на циљ и кад смо пошли да се враћамо, ја сам само осјетио ударац. У том тренутку нисам ни знао шта се десило. Не знаш да ли се то дешава негдје иза тебе или твом авиону – каже он. Брзо је, ипак, схватио да је погођен. Пробао сам све команде, параметре мотора и све је радило. Баш сам био на кнап са горивом и имао сам несрећу да ми је мотор стао пред слијетање у Удбину. Као једрилица без мотора сам слетио –  објаснио је он тада за “Независне новине”.

Црналић је пилотирао јединим авионом који се вратио у базу. Сви остали су срушени. Све вријеме његовог лета према бази није знао шта се дешава његовим колегама и саборцима јер је експлозија уништила радио-везу. И у том тренутку, одмах након што је погођен од стране НАТО авиона, десио се необичан, ни до данас потпуно разјашњен догађај, како је и сам Црналић испричао.

– У ниском лету према Удбини престигао ме је и био поред мене. Кад је почео прилазити, ја сам почео да пењем авион јер сам мислио да ће почети дејствовати топовима по мени, па да имам времена да се катапултирам. Кад је прошао поред мене, претпостављам да је видио да сам оштећен, па није хтио да пуца или није имао чим, не знам. Онда се само окренуо и отишао. Ја сам наставио према Доњом Лапцу и граници – рекао је Црналић за "Независне новине".