Процедура заштите географског поријекла гламочког кромпира је недавно окончана, а уписом у Регистар географских ознака и имена поријекла, ова надалеко позната и многима омиљена намирница је и званично постала бренд.

Осим што ће се заштити географско поријекло и име, циљ ове иницијативе Удружења "Гламочки кромпир" је и смањење нелојалне конкуренције, јединствени тржишни наступ произвођача, развој пољопривредне производње, унификација понуде и развој локалне заједнице.

Синиша Шолак, предсједник Управног одбора овог удружења и један од покретача иницијативе, у разговору за "Независне новине" истиче да је правне процедуре водио Институт за интелектуално власништво Босне и Херцеговине, а квалитативне процедуре лабораторија за прехрамбене технологије и биотехнологије Технолошког факултета у Бањалуци.

- Сада имамо чланство. Сваки члан има свој члански број. Поентна је да су информације повјерљиве и да се скенирањем кода на етикети може доћи до података од контакта произвођача до увида у његове парцеле - каже он и додаје да у регистру чланова имају тренутно 44 произвођача, а да су све информације доступне скенирањем QR кода.

Шолак истиче да су им се већ јавили из неколико великих трговачких ланаца маркета.

- Они траже наш кромпир са декларацијама да га пласирају - наводи он.

Такође, уписом у регистар пољопривредних произвођача прихвата се и обавеза годишњих хемијских анализа кромпира, што је, како истичу из Удружења, додатни плус на тржишту, јер се на овај начин купцу гарантује провјерени квалитет.

- Наредне седмице узорци оних који су први извадили кромпир иду у лабораторију да се уради анализа и та документација постаје саставни дио досијеа сваког појединачног произвођача - објашњава Шолак за "Независне новине".

Када је ријеч о овогодишњем роду, Шолак истиче да је приноса било.

- Овдје мало вађење кромпира касни јер је било кишних дана. Сада је фин период, сада се интензивно вади. Мало недостаје људи да ваде кромпир, али долазе из Шипова, из Бугојна, на дневницу - каже он и додаје да је просјек 2,5 тона по дулуму.

Иначе, како је раније објаснио Шолак за "Независне новине", квалитету гламочког кромпира доприноси много фактора, али на његову природност највише утиче здрава природа.

- Он се сије на надморској висини између 880 и 920 метара. Такође, на квалитет има утицај клима, као и кречњачко подручје, састав земљишта од калцијум-карбоната и разни природни фактори, као и непостојање загађивача - рекао је он, додајући да сви ти фактори доводе до доброг развијања кромпира.

- Квалитет дефинише и количина чврсте материје, односно скроба. Овд‌је је минимална количина скроба у кромпиру 19 одсто, а то доприноси његовом квалитету и периоду чувања, односно његовој трајности - објашњава Шолак.

Како прича, пољопривреда и сточарство су основна д‌јелатност у Гламочу, а гламочки кромпир је производ од кога живи много људи.

Да је Гламоч поносан на свој кромпир, показује и манифестација "Дани гламочког кромпира", која се годинама одржава у овом мјесту, па ће бити одржана и ове.