Гранична линија између Републике Српске и ФБиХ на подручју насеља Добриња један и четири потврђује стару тезу Иве Андрића да "тамо где престаје логика, почиње Босна".
Данас, када се навршавају 24 године од доношења арбитражне одлуке за овај дио Сарајева, и даље је ова прича за рубрику "вјеровали или не".
Кафић Зорана Вујичића "Оги" налази се на међуентитетској линији и био је први објекат у коме су кафу пили гости и са једне и са друге стране и прије него што је арбитар за међуентитетску линију разграничења у Добрињи један и Добрињи четири, ирски судија Дијармуд Шеридан, 24. априла 2001. одлучио да ФБиХ преда готово сву територију која је послије Дејтонског мировног споразума припала Републици Српској у овим насељима.
- Заиста никада нисам имао проблема и увијек сам и у овом објекту обиљежавао Бадњи дан и Бадње вече, као и друге празнике. Никада ме нико није провоцирао - прича за "Глас Српске" Вујичић.
Вујичић напомиње да је властитим средствима направио љуљашке и игралиште за дјецу да могу да се играју док им родитељи у башти пију кафу.
- Гости се знају зезати па кажу да они са мало дужим ногама и виши растом могу ноге да пруже до Федерације, а да им глава буде у Републици Српској - шали се Вујичић.
Улица која дијели Републику Српску и ФБиХ широка је непуних десетак корака и она је подијељена на два дијела. Граница је средином улице. Дио који је у Републици Српској носи име Николе Тешановића, а онај у ФБиХ Сабора босанског.
Дио трга који припада Републици Српској носи име Трг краља Александра, а онај дио који припада ФБиХ носи име Трг сабора босанског.
Надлежни из Источне Илиџе и сусједне општине у ФБиХ договорили су се да уреде овај простор па је дио који припада Републици Српској претворен у паркинг, док су надлежни из Федерације били дужни да уреде простор за игралиште на отвореном. Федерација свој дио плана није реализовала, док је Источна Илиџа завршила свој дио посла.
Љубиша Ковачевић, власник продавнице "Сунчица", за "Глас Српске" прича да су због тог договора и чињенице да је преко овог објекта прелазила међуентитетска линија морали да га поруше иако су га саградили властитим средствима.
- Овдје смо годину и по дана, а игралиште на отвореном још није завршено. Купци у "Сунчицу" долазе и са једне и са друге стране међуентитетске линије и заиста нема никаквих проблема, а неке оштре ријечи се могу чути једино када у појединим ситуацијама политика заоштри односе. Ми се, наравно, на то не обазиремо - наглашава Ковачевић.
Он подсјећа да је у објекту који су морали порушити јер је тако наложила инспекција међуентитетска линија пролазила преко касе и да су сваки дан безброј пута у самом објекту прелазили из Републике Српске у Федерацију и обрнуто.
Када се којим случајем деси нека саобраћајна несрећа у улици са два имена, у дијелу који припада Републици Српској реагује полиција из Српске, а уколико је до саобраћајке дошло у другом дијелу улице, интервенише полиција из Федерације.
Аутомобили који иду од аутобуске станице према Основној школи "Петар Петровић Његош" крећу се федералним дијелом, а родитељи који одвозе своје малишане из школе према аутобуској станици то чине дијелом који је у Републици Српској. Називи улица и тргова у Републици Српској су на плавим таблама, док су они који су у Федерацији исписани на зеленим таблама.
Упућенији тврде да су Шеридан и остали међународни званичници ову одлуку донијели да би не само оштетили Републику Српску него и да би напречац и на силу помијешали становништво. Многи људи који су у Федерацији продали своју имовину и купили станове у дијелу који је Шеридан припојио Федерацији наново су продавали своју имовину и куповали станове у Републици Српској. Неки од њих су се уморили од експеримената и остали су да живе у том дијелу који је дат Федерацији.
Према арбитражној одлуци, Републици Српској припало је тек неколико зграда, аутобуска станица и православна црква на Вељинама.
Дејтонску линију, која је пролазила кроз станове, арбитар је помјерио између зграда. ФБиХ припало је око 800 станова, а Републици Српској око 250.
Арбитар за међуентитетску линију разграничења у Добрињи један и Добрињи четири, ирски судија Дијармуд Шеридан, одлучио је да ФБиХ преда готово сву територију која је послије Дејтонског мировног споразума припала Републици Српској у овим сарајевским насељима.
Шеридан је федералној страни дао и више од онога што је званично тражила, што је цијелу арбитражу учинило сумњивом и необјективном.
Претходно је тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич донио одлуку којом обавезује Републику Српску и ФБиХ на арбитражу о међуентитетској линији разграничења у Добрињи један и Добрињи четири, чији ће резултат бити коначан и обавезујући. У својој одлуци Петрич је за арбитра именовао судију Шеридана.
Тадашњи високи представник навео је да међуентитетска линија разграничења у Добрињи представља спорно питање још од потписивања Дејтонског споразума. Радне групе које су успостављене да ријеше таква питања никада нису дошле до коначног закључка.
